Izvor: Politika, 23.Sep.2012, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Monopolisti nam serviraju skupu hranu

Ekonomisti rešenje za slabu konkurenciju vide u potpunom otvaranju granica i liberalizaciji uvoza, dok u potrošačkim organizacijama očekuju da država otpočne sa drastičnijim kažnjavanjem

Poslednje nestašice ulja i šećera ponovo su u prvi plan izbacile problem nedovoljne konkurencije u Srbiji. Ne toliko trgovinske, koliko proizvođačke konkurencije, a glavno pitanje koje se sada postavlja je – da li nam karteli diktiraju cenu hrane?

Sagovornici „Politike” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imaju različito mišljenje o tome, mada su svi saglasni da već godinama ceh nedovoljno razvijenog tržišta plaća krajnji potrošač, kao i da je srpsko tržište po mnogo čemu specifično.

Tačno je da Srbija nije izolovano ostrvo, već deo svetskog tržišta, pa tamošnja poskupljenja utiču i na maloprodajne cene kod nas. Ali, tu se svaka sličnost sa drugim tržištima završava. Suše je bilo i u okolnim zemljama, ali nigde nije došlo do oskudica, a kamoli osetnih poskupljenja.

Šta se to kod nas dešava?

Kada padne cena nafte na svetskom tržištu, kod nas cene u maloprodaji ne idu nadole, iako je pre tog razlog za poskupljenja bilo povećanje transportnih troškova. Kada evro skače, svi u kretanju kursa nađu razlog za poskupljenje. Ali, kada se dešavalo da evropska valuta pada ili kada joj se vrednost stabilizuje, nikome ne pada na pamet da cenovnike vrati na prethodni nivo. Jasno je, stoga, da je naša specifičnost to što cenu hrane u Srbiji, osim svetskog tržišta, kroji i nedovoljna konkurencija.

Liberalni ekonomisti uglavnom upiru prstom u državu zbog toga što je to dozvolila i što to i dalje toleriše. Kako tvrdi ekonomista Aleksandar Stevanović, država je ta koja je omogućila kartelsko ponašanje malog broja proizvođača.

– Da nema blokada ulasku na naše tržište, odnosno visokih carina i da je uvoz slobodan, ne bi u 2012. godini imali apsurdnu pojavu da ne možemo da kupimo ulje ili šećer, a sada kako se najavljuje možda ni mleko – objasnio je Stevanović.

Prema njegovim rečima, recept za borbu protiv kartela je jednostavan. Nema potrebe da država pokušava da se bori protiv njih.

– Vlada tu, zapravo, treba manje da radi. Odnosno, samo da otvori granice, što bi nateralo i domaće proizvođače da se nose sa oštrijom konkurencijom i novim trendovima i da budu bolji i efikasniji. Ovako smo sami sebe blokirali i naravno da sada imamo kartele. Ponavljam, ne treba nama Komisija za zaštitu konkurencije da se bori sa kartelima, niti vlada to treba da radi. Jednostavno otvorimo granice i tada će proizvođači iz drugih zemalja, odnosno njihovi proizvodi, uticati na to da karteli u Srbiji nestanu – zaključuje Stevanović.

Slično misle i drugi ekonomisti. Kako je slikovito pre neku godinu na skupu o monopolima rekla Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta, mi sada živimo u jednoj kafani punoj dima i osnovni lek je da se otvore prozori, odnosno da pustimo slobodnu trgovinu, nakon čega bi polovina monopola nestala.

U vodećim potrošačkim organizacijama, međutim, očekuju upravo od države da se ozbiljnije pozabavi kartelima u Srbiji. Kažu da svakodnevno prate kretanje maloprodajnih cena i da bilo koja priča o zaštiti potrošača malo znači ukoliko nema elementarne osnove – proizvoda koji kupac može sebi da priušti.

– Mi imamo neuređene odnose na tržištu. I trgovinske i proizvođačke monopole sa kojima država nikako da se obračuna. Treba maksimalno aktivirati antimonopolska tela. Da izriču što više kazne onima koji ugrožavaju konkurenciju. Ako bi kazne bile drakonske, to bi dalo efekta, a i koristi bi naravno imali krajnji kupci – ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

Nešto je u ocenama stanja na tržištu oprezniji Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, mada i on ističe da na našem tržištu i te kako postoji mnogo nesavršenosti, odnosno kako je rekao „snalažljivih ljudi, koji koriste situaciju”.

– Činjenica je da ima spekulacija na našem tržištu i da i zbog toga cene rastu, jer uvek postoje oni kojima poskupljenje sirovina dobro dođe kao opravdanje za podizanje maloprodajnih cena – kaže Cvijanović, ali dodaje da na cene utiču i objektivni razlozi.

– Ovogodišnja suša je ostavila posledice i u svetu i kod nas. Prinosi kukuruza i sojine sačme su smanjeni. Samim tim se javlja problem sa cenama stočne hrane, što se na kraju prelije i na maloprodajne cene u trgovinama. Jednostavno, poskupljenje inputa uvek gura cenovnike naviše. Na to što se dešava na svetskim berzama mi ne možemo da utičemo, ali ta dešavanja utiču i na nas – ponovio je Cvijanović.

On smatra i da mi ne možemo mimo sveta i da cene hrane u Srbiji prate one na stranim tržištima, gde je poslednjih godina takođe sve poskupelo.

– Broj stanovnika u svetu je veći, a elementarne nepogode poput suša i poplava nikada nisu bile češće nego poslednjih godina, pa su prinosi smanjeni, a povećanja poljoprivrednih površina nema, što takođe vrši pritisak na cene – kaže dr Cvijanović.

Monopol, kartel, dominantan položaj...

Kartel je situacija u kojoj se konkurenti, umesto da se bave inovacijama i da se utrkuju, udruže i dogovore da ne konkurišu jedni drugima, objašnjavaju ekonomisti. Takva pojava je uvek teško dokaziva, ali kartel je kršenje zakona, odnosno udruženje onih koji krše zakon.

Sa druge strane, monopol znači da je samo jedna kompanija na strani ponude i da nema ama baš nikakvu konkurenciju. On je ili istisnuo ili nije ni imao konkurente i onda sam uživa u blagodeti monopolskog profita.

Ono što takođe treba znati jeste i da monopol i dominantan položaj na tržištu nisu isto. U maloj privredi kakva je naša u mnogim granama je dominantan položaj pojedinih kompanija neizbežan, ali to nije kažnjivo. Kažnjiva je zloupotreba takve pozicije. I tu je reč o dugim i neizvesnim procesima, zbog čega ekonomisti savetuju da bi takve strukture najbolje zbrisala oštrija konkurencija.

Milionske kazne

U izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije, koja je u Srbiji antimonopolsko telo, navodi se da su u toku 2011. godine vođeni postupci za povredu konkurencije, poput osam postupaka za restriktivne sporazume, četiri za zloupotrebe dominantnog položaja i sedam za određivanje mera zaštite konkurencije, ali nisu svi postupci završeni.

Najpoznatiji slučajevi bili su kazne za „Imlek” i „Subotičku mlekaru” zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu, kao i za „Ideu” i „Grand kafu” zbog kako su naveli u Komisiji, sklapanja restriktivnih sporazuma odnosno „dogovaranja tajnog rabata od dva odsto koji ostalim kupcima nije bio dostupan”.

Tada je određeno da „Imlek” i „Subotička mlekara” plate kaznu od 1,92 odsto ukupnog prihoda u 2006. godini, što je bilo oko tri miliona evra. To je Upravni sud potvrdio, ali je potom Vrhovni kasacioni poništio. Što se tiče „Idee” i „Grand kafe” ove dve firme su kažnjene sa gotovo 680 miliona dinara.

Stefan Despotović

objavljeno: 23/09/2012

Nastavak na Politika...

Kamatica.com: Monopolisti nam serviraju skupu hranu