Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Avg.2008, 18:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Molba pčelara: Ne prskajte useve kad pčele izlaze na pašu

BEOGRAD - U Srbiji je ove godine prinos meda znatno manji nego prethodnih godina, a zbog primene otrovnih hemijskih sredstava za zaštitu biljaka od bolesti i štetočina mnoga pčelinja društva su uništena, rekli su predstavnici pčelarskih organizacija u Srbiji.

Ova godina je jako loša za pčelarstvo i očekuje se da 9.100 članova Saveza pčelarskih organizacija Srbije proizvede oko 1.250 tona meda, što je 3,6 puta manje nego prethodne godine, izjavio je sekretar tog udruženja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Predrag Martinović.

I pored tako slabe proizvodnje, meda će biti dovoljno za domaće potrebe jer je u Srbiji potrošnja skromna, oko 600 grama po stanovniku godišnje, za razliku od razvijenih zemalja gde se troši od sedam do deset kilograma meda po stanovniku godišnje.

Martinović je naveo da je za pčelare veliki problem prolećno prskanje poljoprivrednih kultura, koje se obavlja bez ikakvog reda i u vreme kada pčele izlaze na pašu. "Postoji zakonska regulativa koja predviđa određene uslove za prskanje useva ali je niko ne poštuje i ne kažnjavaju se oni koji krše zakonom propisana pravila", dodao je Martinović.

Drinić: Hemijska sredstva fatalna za pčele, ako se koriste protivno propisima

Prinos meda je svake godine sve manji, ove godine je drastično smanjen i mnogi pčelari su ostali bez meda, a jedan od razloga je neracionalne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu biljaka, zbog čega su stradala mnoga pčelinja društva, upozorio je predstavnik Pčelarskog udruženja "Bačka" iz Sombora Savo Drinić.

Podsećajući da je ove godine oko 200 pčelinjih društava stradalo u ataru Sombora, u blizini parcele sa uljanom repicom koja je prskana hemijskim sredstvima, on je dodao da masovna uginuća pčela izaziva i nova bolest, koja je pčelarima nepoznata.

Pčelarenje se više ne isplati

Drinić je naveo da ove godine, zbog nepovoljnih meteoroloških uslova u centralnoj Srbiji, nije medio bagrem, a na Fruškoj Gori lipa, što je takođe uzrok slabijem prinosu meda. Govoreći o ceni meda Drinić je kazao da se na tržištu, u marketima pojavljuje med, čiji kvalitet ne odgovara određenim standardima i obara cenu kvalitetnom medu, a tu situaciju koriste otkupljivači, koji pčelarima nude neprihvatljivo male cene.

Drinić je upozorio da mnogi pčelari odustaju od proizvodnje meda i prodaju opremu jer im se pčelarenje ne isplati.

Rinfuza menja cenu

Saveza pčelarskih organizacija Srbije doneo je preporuku članovima da med ne prodaju po ceni nižoj od 400 dinara po kilogramu, jer je to najniža isplativa cena, dok je cena meda na veliko oko dva evra po kilogramu, što je malo s obzirom na vrednost evra.

Srbija trenutno ima samo pet objekata koji imaju HASSP sertifikat i mogu da izvoze med na tržište EU, ali kao država nema dozvolu za izvoz meda u malim pakovanjima, već samo u rinfuzu, što mu drastično umanjuje cenu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...