Izvor: Večernje novosti, 17.Nov.2014, 03:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mnoge generacije su čuvale tajnu srpske rakije

ZAVRŠENA je još jedna sezona pečenja rakije u Srbiji. U buradima je ostavljeno da odleži oko 30 miliona litara ljute, koliko se otprilike godišnje proizvede u našoj zemlji. Međutim, samo male količine „srpske mučenice“ proizvedeno je po visokim standardima, a oko 250 registrovanih proizvođača rakije uz velike muke uspeva da naše nacionalno piće plasira na inostrano tržište. „Žuta osa“, „Stara sokolova rakija“, „Jelički dukat“, neki su od najpoznatijih brendova srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << rakije u svetu. Njihovi vlasnici uglavnom u posao proizvodnje „kapljice“ krenuli su nastavljajući tradiciju svojih predaka, ali uz strogu kontrolu kvaliteta, stvaranje brenda, lepu ambalažu... Prvu privatnu firmu koja se bavila proizvodnjom alkoholnih pića u nekadašnjoj Jugoslaviji otvorio je inženjer Radiša Pljakić još 1985. godine u Divostinu, u blizini Kragujevca. Tada je iz ovog pogona potekla i sada već nadaleko čuvena „žuta osa“. Pljakići danas pričaju da su opstali tri decenije, jer su imali pošten odnos prema kupcu. - U „žutu osu“ i ostale naše proizvode ulagalo se pre svega u laboratoriju i tehnologiju, a to je uz nesporno znanje bilo presudno za njen kvalitet i postojanost. Problema je za ovih 30 godina bilo, a to što smo opstali i trajemo, znači da smo ih prevazišli - rekao nam je diplomirani inženjer prehrambene tehnologije Miomir Pljakić, sin Radišin. - Naša najveća tržišta su Australija i SAD, zatim zemlje EU. Krajem septembra ove godine dostigli smo izvoz iz cele prošle godine, a koliko će ukupno povećanje biti na kraju godine videćemo. Što se tiče domaćeg tržišta uspeli smo da zadržimo promet iz prošle godine. Naš glavni prioritet je kvalitet, a sa njim sve drugo dolazi vremenom. Pljakići ističu da u svom poslu nikada nisu tražili pomoć države. Porodičan biznis u prozvodnji ljute rakije dobro se isplatio i Bogdanovićima, Radisavu (Radu), magistru tehničkih nauka, i njegovoj supruzi Branki, magistru ekonomije, koji nisu slučajno u ovom poslu, pošto je osam generacija Bogdanovića iz Kostojevića peklo rakiju od šljiva po sopstvenim receptima, usavršavaju ih i prenoseći s kolena na koleno. Posle 24 godine rada u užičkom „Prvom partizanu“, odlučili su da pokrenu sopstveni biznis. Osnovali su pre 19 godina porodičnu firmu „RB Global“ i u Radetovom rodnom kraju, Kostojevićima kod Bajine Bašte, započeli proizvodnju stare srpske prepečenice, nazvane po Sokolskoj nahiji, koja se od Soko grada protezala sve do ovih krajeva. Od prvog dana roditeljima u novom poslu pomažu i deca, sin Ivan, diplomirani mašinski inženjer, i ćerka Maja. Za kratko vreme „stara sokolova rakija“ je kvalitetom osvojila svetsko tržište, a ovu srpsku mučenicu najviše cene Amerikanci, Kanađani, Australijanci, Brazilci. Prodaje se i u zemljama EU, Rusiji, bivšim jugoslovenskm republikama. - Godišnje proizvodimo više od 100.000 boca, od čega 65 odsto nađe put do svetskih tržišta, s tendencijom stalnog rasta izvoza - s ponosom ističe Rade Bogdanović. Osim čuvene šljivovice, prepoznatljiva etiketa sa glavom sokola u savremeno dizajniranoj boci nalazi se i na dunjevači, kajsijevači, viljamovki, medovini, klekovači, travki, vinjaku i pelinkovcu. Naredne godine „RB global“ obeležava dve decenije rada s novim proizvodom, likerom „medinje“, od meda i dinje. Bogdanovići su u Kostojevićima otvorili novi, najsavremeniji pogon za proizvodnju voćnih rakija u koji su uložili 300.000 evra sopstvenog kapitala i kredita. Kapacitet novog pogona je 100 do 150 tona voća godišnje. Destilacija se obavlja u vrhunskom kazanu koji je, po nemačkoj recepturi i tehnologiji, sa izvesnim poboljšanjima, proizveden u našoj zemlji.KVALITET AUTOHTONIH SORTIDR Branko Popović iz Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da bi trebalo raditi na očuvanju autohtonih sorti šljive (crvena ranka, dragačica, trnovača, moravka, crnošljiva ...) od kojih se dobija visokokvalitena rakija. On naglašava da bi trebalo da se podstiču i istraživanja sa ciljem uvođenja modernih sistema gajenja ovih sorti i subvencioniše podizanje zasada kod onih proizvođača koji su se opredelili za korišćenje ovih sorti za proizvodnju rakije. - Smatram da treba paralelno razvijati tehnologiju i kvalitet šljivovice i suve šljive, kao dva najvažnija proizvoda od šljive kod nas. Jedan proizvod ne isključuje drugi, niti treba anatemisati rakiju. Pored toga, treba unaprediti tehnološki postupak proizvodnje rakije radi dobijanja što kvalitetnijih rakija, koje zadovoljavaju zakonske propise i odlikuju se prepoznatljivom, finom aromom, bez mana koje su često javljaju kod rakija proizvedenih na tradicionalan način - rekao nam je dr Popović. Veoma je važno, ističe on, raditi na očuvanju regionalnih karakteristika šljivovica i tamo gde je moguće sprovesti zaštitu geografskog porekla. Uređaji za fermentaciju i destilaciju u ovom pogonu najsavremeniji su u Srbiji - kaže direktor Ivan Bogdanović, dodajući da je samo nabavka opreme koštala oko 200.000 evra. - Naš koncept je bio napraviti prepoznatljivu robnu marku, vrhunski kvalitetan proizvod u ograničenim količinama i u profesionalno urađenom pakovanju, koji će parirati viskiju i drugim žestokim pićima. Angažovali smo profesionalce u ovom poslu, profesore, dizajnere, tehnologe. Ovu recepturu primenio je i Čačanin Predrag Predo Prodanović, koji je nastavio tradiciju pravljenja rakije u porodici, staru više od 150 godina. Godišnje iz specijalizovanog kazana, čiji je Prodanović konstruktor, poteče oko 15 tona „jeličkog dukata“, koji kasnije u starim hrastovim buradima odleži 12 godina. Veliki deo ove čačanske rakije izvozi se za Nemačku, Italiju, Crnu Goru, Englesku... U ovom poslu Predu pomaže cela porodica - supruga Slavica, majka Leposava, sinovi Lazar i Dušan i ćerka Jelena. - Sve kupce koje imamo stekli smo po preporuci onih koji su probali našu rakiju - ispričao nam je Predo. - Zato je ključno da se naše rakije predstave na nekom od evropskih sajmova. Država bi tu mogla da nas pomogne, kao i da se smanji PDV sa 20 procenata na osam ili deset. Takođe bi trebalo sprečiti prodaju rakije na crno, jer na taj način se u Srbiji proda oko 80 odsto ljute. Prodanović dodaje da mu je cilj da održi kvalitet svoje rakije i da se sa takvim prepoznatljivim ukusom i kvalitetom dalje probija na svetsko tržište.

Nastavak na Večernje novosti...