Izvor: B92, 22.Maj.2012, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miskantus je razvojna šansa Srbije
Beograd -- Uzgajanje miskantusa, trske koja potiče iz istočne Azije, a koja ima veliki potencijal za proizvodnju bionergije, mogla bi da bude razvojna perspektiva Srbije.
Povodom Dana biodiverziteta proglašena je i godina miskantusa, a reč je o vrsti koja je tridesetih godina prošlog veka doneta u Evropu i ima veliki potencijal za proizvodnju održive i obnovljive energije u vidu biomase.
Projekat "Patronatura", podržao je Centar za promociju nauke Republike Srbijem a >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u okviru projekta koji su organizovali Fakultet za primenjenu ekologiju i Nevladina organizacija "Odgovornost" sa ciljem da skrenu pažnju javnosti na vrste koje izumiru, ali i na one koje nastaju, osnovan je i međunarodni Institut za podunavski miskantus.
Prema rečima predsednika Upravnog odbora NVO "Odgovornost" Vladimira Čeha projekat "Patronatura" predviđa pokretanje vremeplov sajta na kome će biti dostupne sve informacije o miskantusu. "Posetioci će na sajtu moći da vide šta bi bilo kad bi bilo, odnosno koliko će prinos biti u slučaju suše, obilnih kiša...Iako izgleda kao igra, reč je o pravovremenom planiranju razvoja životne sredine", naveo je Čeh.
Direktor Istraživačko razvojnog centra Fakulteta "Futura" Jordan Aleksić je naveo da je reč o biljci koja agroenergetski usev, koji ne predstavlja pretnju po autohtoni biodiverzitet Srbije i može biti razvojna perspektiva.
Aleksić je istakao da Srbija ima oko 300.000 hektara degradiranog zemljišta koje se može iskoristi za uzgajanje miskantusa čija je namena proizvodnja energije korišćenjem biomase i njenim sagorevanjem u termoenergetskim ili grejnim sistemima.
Prodekan Fakulteta "Futura" Jelena Milovanović je navela da je izumiranje prirodan proces, ali da je problem, jer je ubrzan, pa znatno manji broj novih vrsta bude otkriven i klasifikovan u odnosu na one koje nestanu.
"Zbog toga je potrebno podići svest mladih o značaju očuvanja biodiverziteta, opasnosti od nestanka određenih vrsta i uvođenja novih kojih nema na ovom području", istakla je Milovanović, ukazavši da godišnje nestane 27.000 vrsta, odnosno 74 dnevno.
Ako se izumiranje nastavi po sadašnjoj stopi, tokom narednih 30 godina moglo bi da nestane 20 odsto današnjih vrsta.
