Izvor: Politika, 30.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mirko Cvetković: Ima para za podršku privredi

Te večeri kada smo presekli, rekao sam ministrima: „Gospodo, ovo vam je budžet, ostavke primam do 10 sati ujutru”. – Trenutna primena Opšteg kolektivnog ugovora značila bi direktan ulazak u hiperinflaciju i haos

Ko se šalio s premijerom Mirkom Cvetkovićem kao Deda Mrazom, grdno se prevario. Premijer u novu godinu ulazi s odlučnim stavom da istraje u zatezanju kaiša i obuzdavanju potrošnje, mada frišak budžet opisuje kao „restriktivno podsticajni”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Iako je natezanje oko usvajanja budžeta pretilo da zemlju dovede na korak do privremenog finansiranja, premijer kaže da je neusvajanje državne kase u parlamentu za njega sve vreme bila krajnje neverovatna opcija.

– Budžet je jedna od dve ključne poluge ekonomske politike. Ako toga nema, onda niste u mogućnosti da sprovodite fiskalnu politiku. Zato sam nekoliko puta pisao, ali i lično razgovarao sa poslaničkim grupama i objašnjavao koliko je to važno.

Budžet se već dva meseca predstavlja kao vladin odgovor na krizu. Ne čini li Vam se da je dosadašnji način ophođenja prema budžetu bio i neodgovoran i neozbiljan?

Odgovor vlade je veoma odgovoran, iako nas kritikuju za zakašnjenje, morali smo da napravimo zaokret zbog krize. On je značajnije restriktivan. Rashodi su, u određenom smislu, zavisni od prihoda. Kada bi prihodi bili veći, onda bismo imali mogućnost većih rashoda. Visina prihoda planira se na osnovu ostvarenih prošlogodišnjih prihoda, očekivane inflacije i stope rasta bruto domaćeg proizvoda. U poslednjem kvartalu došli smo do korekcije procene rasta BDP-a i umesto planiranih šest do sedam odsto, taj rast je tada projektovan na tri do tri i po odsto. Morali smo da idemo na procenu manjih prihoda. To je uticalo i na manju procenu rashoda, što je uzrokovalo restriktivnost budžeta.

Kada je reč o očekivanim prihodima, ekonomisti predviđaju da će osim pada BDP-a na to uticati i smanjenje uvoza. Imate li rešenje za taj problem?

Naravno da su u stvarnom životu moguće, posebno u ovakvim uslovima, nepredviđene situacije. Zato je važno da mere za prevladavanje krize postoje. Postoji nešto što sam definisao kao princip kontinuiteta, po kome je potrebno pratiti šta se događa. U zavisnosti od toga, preduzimaće se ili nove mere ili pojačavati postojeće. Naravno da imamo nove instrumente koje bismo mogli da iskoristimo, ali je prerano o tome govoriti. Ipak, ne sme se prevideti da nam može biti i bolje nego što mislimo. Jer, program oporavka svetske privrede imaće efekte i na našu ekonomiju. Ako na svetskom tržištu poraste tražnja za osnovnim metalima, onda će se to odraziti i kod nas i naši proizvođači će imati kome da prodaju svoju robu. Izvoz u CEFTA region, odnosno zemlje iz komšiluka, takođe je naša šansa, jer već duže vreme tu imamo plus u spoljnoj trgovini.

Mnogi su bili nezadovoljni budžetom i mnogi su Vas kritikovali"

Ne mnogi. Svi! Niko nije bio zadovoljan. Te večeri kada smo presekli, rekao sam ministrima: „Gospodo, ovo vam je budžet, ostavke primam do 10 sati ujutru”. Nije im ostavljena mogućnost neslaganja. Ministri su mogli ili da daju ostavke, ili da prihvate budžet kao takav.

Pojavilo se mnogo nezadovoljnih u društvu. Poslodavci govore o krizi autoriteta vlasti...

Ideja budžeta je i da održi podsticajni karakter u jednom delu privrede, pošto smo analizirajući krizu došli do zaključka da će se ona u jednom trenutku, u svojoj zrelijoj fazi, ozbiljno osetiti i u našoj zemlji.

U startu je postojala bitna razlika. U Srbiji imamo takozvani suficit tražnje, pregrejanu tražnju koja je generisala veliko tržište za domaću proizvodnju i uvoz, onda se to prelivalo na visoki deficit u spoljnoj trgovini koji je uticao na deficit tekućeg računa plaćanja. To je bila potpuno različita situacija u odnosu na onu u velikim državama, gde je kriza uslovljena padom tražnje. Odatle pitanje kako će se kriza kod nas razvijati. I odmah su se javila dva problema, održanje kursa dinara i pitanje inflacije. I to smo onda analizirali u kombinaciji sa viškom tražnje. Kako se, međutim, kriza razvija i kod nas će doći do opadanja tražnje. Zbog toga je jedan deo budžeta morao biti podsticajan. Dok je u delu državnih troškova državna kasa restriktivna, ka privredi su planirane intervencije u sektoru infrastrukture kako bi se obezbedila nova radna mesta. Druga podsticajna mera jeste obezbeđenje likvidnih sredstava koja bi se plasirala privredi. Primetili smo da bankarski sektor ima dosta para, a s druge strane realnom sektoru pare nedostaju. Problem je što ne postoji adekvatan most koji bi to povezao. Glavni razlog je što je stopa za repooperacije, koja se uzima kao cena kapitala, suviše visoka i krediti koji se uzimaju su toliko skupi da ne postoji biznis koji može da ih izdrži. Zbog toga država mora da kreira kanal za prelivanje likvidnosti iz finansijskog sektora u privredu. Preko Fonda za razvoj dogodine će se iz budžeta standardnim načinom plasirati 200 miliona evra u privredu, a još 250 miliona su budžetske garancije za apeks kredite Evropske investicione banke za mala i srednja preduzeća.

U budžetu imamo i nestandardni način podsticaja, što znači da će državaobezbediti suverenu garanciju za Narodnu banku Srbije, a ona će iz svojih sredstava, preko finansijskog sektora, ulivati likvidnost u privredu. Smisao suverene garancije jeste u tome da se smanji cena kapitala i velika je verovatnoća da će ona biti prepolovljena i da će kamata na repooperacije sa skoro 18 odsto pasti na devet. Kad se na tih devet odsto doda još tri-četiri, koliko zaračunavaju poslovne banke, dobija se kamata od 12-13 odsto, što je već prihvatljivo za privrednike.

Nezadovoljni su i radnici koji se pozivaju na obećanja?

U Socijalno-ekonomskom savetu, koji čine poslodavci, sindikati i vlada, koja je ujedno i poslodavac i kreator ekonomske politike, upravo se rešava taj problem. U Opštom kolektivnom ugovoru, potpisanom pre nekoliko meseci, ključne finansijske stavke su topli obrok i regres. Njihova primena bi praktično povećala plate 20 odsto. To je u ovoj situaciji nemoguće. Vlada je predložila da se dejstvo članova Kolektivnog ugovora koji imaju finansijske implikacije odloži za godinu dana. Svako normalan vidi da je situacija teška. S druge strane, Unija poslodavaca traži otkaz Opšteg kolektivnog ugovora. Dobili smo i stotine pojedinačnih pisama poslodavaca u kojima traže otkazivanje Ugovora. I strani ulagači misle isto i upozoravaju da to nisu povoljni uslovi za dolazak investitora. Primena Opšteg kolektivnog ugovora značila bi direktan ulazak u hiperinflaciju i haos, a dodatni pritisak na privredu doveo bi i do otpuštanja radnika.

Radnici su na to zapretili protestima, a ja smatram da se hleb ne zarađuje na ulici.

Znači li to da je vlada spremna da žrtvuje to što je poslodavac zbog vođenja ekonomske politike?

Zalažemo se da se prihvati srednje rešenje i da se primena odloži za godinu dana, dok ne prođe kriza. Ukoliko ne budemo uspeli u to da ubedimo sindikate, povući ćemo potpis države, u skladu sa zahtevom poslodavaca. Odlaganje primene je jedino rešenje. Nisam spreman da zarad trenutnog socijalnog mira ili opstanka vlade žrtvujem privredu i budućnost zemlje.

Rekli ste da je situacija teška i da nema mogućnosti da se plate povećaju za petinu. Ali, bila je teška i pre dva meseca. Zašto je onda taj ugovor potpisan?

Imali smo neku vrstu džentlmenskog dogovora, prema kome je tim potpisom trebalo okončati proces pregovaranja. Svesni da će se taj deo ugovora teško sprovesti,dogovorili smo se da u decembru bude urađena dodatna analiza o tome kada treba da počne primena. Očigledno je da su posle potpisa sindikati smatrali da nema nikakvog razloga da se dokument ne primeni uprkos tom dogovoru i finansijskoj analizi koja je ukazivala da će to biti nemoguće. Problem je što to „videćemo" nije u samom tekstu ugovora, nego je to bio rezultat našeg dogovora. Neću da kažem da sindikati sada krše dogovor, ali je razlog potpisivanja uprkos ograničenjima bio to što smo želeli da podržimo proces pregovaranja.

Kao premijer i kao građanin, da li ste se uplašili kad je „Ju-Es-stil” najavio gašenje obe peći?

Pa da, jesam. Ali su oni došli kod mene pre nego što su to uradili, kako bi izvestili vladu o svojim planovima. Pitao sam kako bi država mogla da im pomogne.Međutim, problem je to što nisu imali porudžbina i nema smisla proizvoditi robu koju niko neće da kupi. U takvoj situaciji nemoguće je pomoći da se nastavi proizvodnja i pomoć može, nažalost, da bude samo socijalnog, a ne podsticajnog karaktera. Možemo da pomognemo radnicima da sačuvaju posao, da ukoliko dođe do otkaza, da im pomognemo da se odmah vrate, čim proizvodni proces počne.

I ako Valjaonica bakra „Sevojno” smanji proizvodnju, vlada ništa ne može da pomogne?

Nije tu kriva vlada, to je ekonomska logika. Ako nemate tržište za ono što proizvodite, ko vam tu može pomoći. Nema tržišta, nema ni pomoći. Odnosno, ima. Ali ona je socijalna, a ne podsticajna.

Jedan visoki rumunski zvaničnik je nedavno izašao pred javnost i rekao da je situacija takva da neće moći da ispuni predizborna obećanja. Da li je to i ovde trebalo javno reći?

Pitanje je dokle možete da stežete kaiš. Ako je jedan od principa ove vlade kontinuitet, onda je prvi jedinstvenost. Solidarnim podnošenjem krize, jedinstvenošću oko prioriteta, smanjenjem potrošnje možemo učiniti dosta, svesni da će nešto morati da sačeka i bolja vremena.

Kako gledate na kritike da vlada, generalno, nema autoritet?

Ova koaliciona vladaima svoj autoritet, ali je on direktno u vezi sa stepenom suvereniteta koji imaju koalicioni partneri. Pitanje autoriteta znači da li vi možete da uradite nešto što mislite da je pametno i onda kada koalicioni partner nije u potpunosti saglasan sa tim. Uprkos svemu, kao vlada uspevamo da dogovorom za sada prevaziđemo sve probleme.

Jeste li još koji put rekli ministrima da ostavke mogu da podnesu do 10 ujutru?

Nemam problem sa ličnim autoritetom, što može da se vidi na sednicama vlade.

--------------------------------------------------------

Nema subvencija za „Jat”

Kako ćete pomagati Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor”, „14. oktobru”, „Jat ervejzu”?

„Jat” kao avio-prevoznik ne može da dobije subvenciju države, jer se to kosi sa međunarodnom konvencijom.Mogu da im se daju neki povoljniji krediti, ali direktne subvencije ne mogu da dobiju. Naša radna grupa predviđa socijalni program koji vlada može da finansira samo na kreditnoj osnovi. Predviđa se i racionalizacija u poslovanju, potencijalna prodaja nekih objekata. Kada je o subvencijama reč, RTB „Bor” je u boljoj situaciji, jer će država moći da pomogne. Nažalost, reč je o subvencijama koje samo mogu da pomognu u preživljavanju.

--------------------------------------------------------

Ukinuće se i porez na štednju

Vlada je obećala pre dva meseca da će garantovati štedne uloge do 50.000 evra i da će ukinuti poreze na štednju od 20 odsto. Šta je od toga urađeno?

Delimično jeste. Prvi paket mera koji se odnosi na garantovanje štednje je prošao skupštinsku proceduru, dok je drugi paket pred poslanicima. To je kombinovana mera, želeli smo tako da stimulišemo štednju. Ukidanjem poreza na štednju, država faktički uvećava kamatnu stopu. I na kraju se, uprkos svim tvrdnjama, pokazalo da je bankarski sitem stabilan.

A da li je zaustavljen odliv štednje iz banaka?

Jeste. Vraćanje novca ne ide tako brzo, ali je odliv zaustavljen.

--------------------------------------------------------

„Fijat” i NIS

Vladu kritikuju za mnoga predizborna obećanja. Spominje se posao sa „Fijatom” i energetski sporazum sa Rusijom. Koliko ste, u procentima, sigurni da će italijanska kompanija početi proizvodnju u Kragujevcu i da će Južni tok poteći Srbijom?

Prema dinamičkom planu, „Fijat” treba da počne proizvodnju 2010. godine, a sledeća godina je predviđena za investiranje. U budžetu je izdvojeno 200 miliona evra, namenjenih za poboljšanje elektrike, infrastrukture" Nalazimo se u situaciji kada je, zbog krize automobilske industrije, ključno pitanje da li ćemo nastaviti sa investiranjem, odnosno da li u 2010. godini počinje proizvodnja. Trenutak za početak proizvodnje je, čini mi se, vrlo dobar. Ispašće da smo investirali u periodu krize, a proizvodnja počinje sa njenim stišavanjem. Ne mogu da spekulišem, mogu da kažem samo ono što sam čuo kao poruke iz „Fijata”. Ne mogu da kažem „rekli su ali neće, ni rekli su ali hoće". Mi ćemo uložiti novac. Ako bude sve u redu, što očekujem, onda će tajming biti odličan, ako dođe do zastoja, bože moj. I to je za ljude, pa ćemo sačekati.

Jel’ to znači da smo spremni da se oprostimo od 200 miliona evra?

Ne, ostala bi nam infrastruktura. Ako bismo videli da „Fijat” ne može da proizvodi, lako bismo našli način da usmerimo ta sredstva u nešto drugo.

A Južni tok?

Dobili smo sve potvrde od ruske strane. Ako mene pitate šta će biti stub oporavka ruske privrede – to će sigurno biti energetika. Ruska Federacija nema ozbiljnijeg oslonca za razvoj od toga. U njihovom je najboljem interesu da to urade. Ako ostanemo u domenu spekulacija, gotovo sam siguran da će taj posao uspeti.

Zašto smo kad su u pitanju ta dva posla, umesto da se oslanjamo na garancije, u poziciji da se pozivamo na lične spekulacije državnih zvaničnika?

Nije poenta da nekome naplatite garanciju, a da od posla ne bude ništa, već je poenta da se to realizuje. Da se dobije fabrika. Šta imamo od naplaćene garancije? U tome je suština.

Da li će novi vlasnik NIS-a plaćati koncesiju?

Kupac NIS-a će plaćati istu koncesiju državi koju sada plaća NIS. Ona je, doduše, nešto niža nego u svetu, ali su kod nas i nalazišta manja. Ako budu nađena nova izvorišta, na nama je da novim propisima i to regulišemo.

--------------------------------------------------------

Novogodišnja čestitka

Građanima želim zdravlje i sreću, a pare će već nekako da se zarade. Privrednicima poručujem da vlada prati šta se događa na svetskoj ekonomskoj sceni i da će se maksimalno truditi da olakša dolazak krize.

Anica Nikolić - Miša Brkić

[objavljeno: 31/12/2008]

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: U novu godinu sa novom rupom na kaišu

Mondo: Cvetković: U 2009. godinu stegnutog kaiša

RTV Pink: Cvetković: U 2009. sa stezanjem kaiša

Capital.ba: Srbija zateže kaiš