Cvetković: U 2009. zategnuti kaiš

Budžet je značajnije restriktivan i planiran je na osnovu ostvarenih prošlogodišnjih prihoda, očekivane inflacije i stope rasta bruto domaćeg proizvoda, rekao je Cvetković.

"U poslednjem kvartalu došli smo do korekcije procene rasta BDP-a i umesto planiranih šest do sedam odsto, taj rast je tada projektovan na tri do tri i po odsto. Morali smo da idemo na procenu manjih prihoda. To je uticalo i na manju procenu rashoda, što je uzrokovalo restriktivnost budžeta", naveo je on.

On je kazao da je u uslovima "nepredviđene situacije" važno da postoje mere za prevladavanje krize.

"Postoji nešto što sam definisao kao princip kontinuiteta, po kome je potrebno pratiti šta se događa. U zavisnosti od toga, preduzimaće se ili nove mere ili pojačavati postojeće", rekao je premijer i dodao da "imamo nove instrumente koje bismo mogli da iskoristimo, ali je prerano o tome govoriti i ne sme se prevideti da nam može biti i bolje nego što mislimo".

Cvetković je naveo da će program oporavka svetske privrede imati efekte i na našu ekonomiju i dodao da je "izvoz u CEFTA region, odnosno zemlje iz komšiluka, takođe, naša šansa, jer već duže vreme tu imamo plus u spoljnoj trgovini".

Premijer je ukazao da niko od ministara nije bio zadovoljan projektovanim budžetom, ali da nije bilo izbora.

"Te večeri kada smo presekli, rekao sam ministrima: 'Gospodo, ovo vam je budžet, ostavke primam do 10 sati ujutru'. Nije im ostavljena mogućnost neslaganja. Ministri su mogli ili da daju ostavke ili da prihvate budžet kao takav", naveo je on.

Cvetković smatra da država mora da kreira kanal za prelivanje likvidnosti iz finansijskog sektora u privredu, navodeći da će se preko Fonda za razvoj dogodine iz budžeta standardnim načinom plasirati 200 miliona evra u privredu, a još 250 miliona su budžetske garancije za apeks kredite Evropske investicione banke za mala i srednja preduzeća.

"U budžetu imamo i nestandardni način podsticaja, što znači da će država obezbediti suverenu garanciju za Narodnu banku Srbije, a ona će iz svojih sredstava, preko finansijskog sektora, ulivati likvidnost u privredu", kaže on.

Premijer je rekao da je smisao "suverene garancije" u tome da se smanji cena kapitala i velika je verovatnoća da će ona biti prepolovljena i da će kamata na repooperacije sa skoro 18 odsto pasti na devet.

Kad se na tih devet odsto doda još tri-cetiri, koliko zaračunavaju poslovne banke, dobija se kamata od 12-13 odsto, što je već prihvatljivo za privrednike, ocenio je Cvetković.