Izvor: Politika, 17.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ministri su se teško odricali para

Ne znači da su svi zadovoljni. – Iza troškova stoje konkretni programi ministarstava, nije lako odreći se programa, ciljeva, obećanja. – Pad troškova države je cena koja je morala da se plati da bi se javna potrošnja vratila na održivi nivo

Srbiji su potrebni stabilni izvori prihoda, dakle reforma čiji je cilj da poreski teret bude široko i pravično raspoređen. Važno je da ljudi razumeju da porezi koji podržavaju javne finansije nisu nešto što je od njih oduzeto, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već njihova građanska obaveza. Uvek je bilo i biće izbegavanja plaćanja poreza. U vreme krize, verovatno najviše. Najbolji lek je jednostavan i transparentan poreski sistem, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović, povodom najave da se sprema reforma poreskog sistema u Srbiji. S obzirom da je istog dana kad je ona govorila za „Politiku" usvojen rebalans budžeta, prvo pitanje bilo je da li je to bila jednoglasna odluka vlade.

– Niko nije glasao protiv, što naravno ne znači da su svi zadovoljni. Bilansi su neumoljivi. Na kraju ipak morate da se prilagodite raspoloživom novcu. Kad imaš novca, onda ga trošiš. Kad nemaš, onda ne možeš. Lakše je odlučiti se za fiskalnu konsolidaciju u težim, kriznim uslovima, ali nema recepta da se to uradi uspešno i bezbolno. Ipak, kriza povećava razumevanje o tome šta treba da se uradi.

Da li su sva ministarstva bila za smanjivanje svojih troškova?

To ne bi bilo prirodno. Iza troškova stoje konkretni programi ministarstava. Nije lako odreći se svojih programa, ciljeva, obećanja. Uostalom, vlade se i biraju na osnovu uverljivosti datih obećanja, a opstaju ako ispune ono što su obećale ili makar najvažnije.

Ko se od ministara najviše zalagao da ne bude pod udarom štednje, a ko je najlakše pristao da se odrekne dela svog budžeta?

Svi, bez izuzetka su bili svesni da je fiskalno prilagođavanje neophodno. Kriza u javnim finansijama prosto tera vladu da donese urgentni budžet. Ali, prirodno je, takođe, da najmanji prostor za prilagođavanje vide u vlastitim nadležnostima. Zato se prvo dogovore opšti princip, formula ili pravilo kako će se izvršiti prilagođavanje. To je najteži deo posla. Kad se postigne dogovor o principima, onda je ostalo pitanje tehnike. Primena pravila stavlja u isti položaj sve. Ipak, i ministri su živa bića i žele da ostane zabeleženo kako su se do poslednjeg trenutka borili za svoje programe, kao i da upozore kakve će posledice imati privremeno ili trajno odustajanje od programa.

Nametnuto smanjenje javne potrošnje samo je privremena mera. Kada će početi reforma javnog sektora ?

Ja bih rekla da je ona počela ovim rebalansom. Od nekih projekata se odustalo ili su stavljeni pod led. Mnogi tekući rashodi su smanjeni. Pad troškova države je cena koja je morala da se plati da bi se javna potrošnja vratila na održivi nivo. Sledeći korak je izmena poreskih zakona. Preporučljiva je veća jednostavnost. Zakon ne sme biti pretovaren i ne sme biti univerzalno sredstvo i ekonomske i socijalne politike ili zaštite životne sredine. Paralelno, mora da teče jačanje kontrolne funkcije. Poći će se od onog poreskog oblika gde su problemi najveći. Poresko opterećenje je definisano zakonima, na primer Zakonom o porezu na dohodak građana, Zakonom o porezu na dobit preduzeća, Zakonom o porezu na dodatu vrednost. To je teorija. Od odlučujućeg značaja je način na koji se zakoni sprovode. Oporezivanje ne funkcioniše bez kontrole. To je praksa. A kontrola je u interesu državne blagajne i ekonomskih aktera koji ispunjavaju svoje poreske obaveze. Kad kontrola uradi svoje, biće kristalno jasno u kojoj meri su potrebni dalji rezovi u javnoj potrošnji.

Šta je ideja nove reforme i hoće li se time stati na put sivoj ekonomiji?

Počećemo od Zakona o porezu na dohodak građana. Do pre desetak godina postojao je konsenzus o tome da je sintetički porez najpogodniji oblik oporezivanja dohotka građana. Mnoge zemlje u tranziciji su uvele ovaj porez, ali se u praksi pokazalo da je reč o veoma komplikovanom poreskom obliku i da predstavlja administrativni teret i za obveznike i za administraciju.

Umesto ovog načina oporezivanja, predlažemo progresivno oporezivanje zarada, uz postojanje jedne ili maksimalno dve poreske stope. Svi ostali prihodi građana, izuzev zarada, oporezovali bi se na izvoru prihoda – jedinstvenom, niskom i konkurentnom poreskom stopom od 10 odsto. Poresku osnovicu bi činili bruto prihodi, bez ikakvih odbitnih stavki, normiranih troškova ili neoporezivih cenzusa. Na ovaj način sistem bi bio jednostavan, a budžetski prihodi lako kontrolisani. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, mislim da nam je potreban što jednostavniji sistem, lak za razumevanje i kontrolu, imajući u vidu poreski moral, slabu efikasnost u borbi protiv poreskih utaja, naročito utaja u vezi sa neregistrovanim zaradama zaposlenih. Niska stopa od, na primer, 10 odsto na ostale prihode građana, izuzev zarada, trebalo bi da učini Srbiju konkurentnom u odnosu na zemlje u okruženju, koje su uvele proporcionalne poreske sisteme sa niskim poreskim stopama.

Srbija bi po evropskim merilima mogla da, recimo, ima vladu sa 15 ministarstava. Kada ćemo dobiti jeftiniju državu ?

Jeftina država se ne meri brojem ministara, već učešćem javne potrošnje i javnog duga u bruto domaćem proizvodu. Mađarska ima vladu sa 15 ministara, Hrvatska sa 18 i istovremeno najveću javnu potrošnju u ovom delu Evrope. Broj ministara je u direktnoj vezi sa brojem stranaka koje čine koaliciju. Što je širi front stranaka, veća je vlada. Makedonija, iako manja zemlja po broju stanovnika, ima vladu sličnu našoj po broju ministara. Pri tome, javna potrošnja je znatno niža, a fiskalna politika veoma odgovorna.

Predviđeno novim merama, prilagođavanje u budžetu za 100 milijardi biće dovoljno, ali kriza će još trajati. Imate li već sada rezervne mere?

Naravno da postoje rezervne mere. Nema tu velike mudrosti. Kada novca nema, možeš da uradiš samo dve stvari: da povećaš prihode (što znači poresko opterećenje ili zaduženost) ili da smanjiš rashode. Bolje je da se eventualno novo prilagođavanje izvrši na rashodnoj strani. A još je bolje kad je smanjenje rashoda posledica izvršenih reformi (na primer reforme državne administracije ili reforme penzionog sistema).

Biserka Dumić

-----------------------------------------------

Porez na stanove

Posle šoka javnosti zbog „solidarnog” oporezivanja plata, najviše interesovanja je za nova rešenja za oporezivanje viška stambenog prostora.

Iako mi se u početku ovo činilo kao dobar način da se oporezuje bogatiji deo stanovništva, ispostavilo se da ima boljih u smislu pravednosti, a jednostavnijih rešenja i to bez promene zakona. Prvo, analizom sadašnjeg stanja, ispostavilo se da je problem u modelu vrednovanja poreske osnovice. Umesto od stvarne tržišne vrednosti, poreska osnovica zavisi od neke prosečne vrednosti koja se dalje umanjuje na osnovu kvaliteta, amortizacije i lokacije. Kao rezultat, poreska osnovica za luksuzni stan u Knez Mihailovoj ili kuću u starom delu Beograda umanjuje se za više od 50 odsto. Dodatno, veliki broj poreskih stopa koje zavise od obračunske a ne stvarne tržišne vrednosti, što je prilično neobično rešenje, još više komplikuje sistem i dalje umanjuje poresku obavezu. Na kraju, obračunati porez se umanjuje i po osnovu broja članova domaćinstva, 40 odsto za vlasnika stana i po 10 odsto za svakog člana domaćinstva. U ovom koraku, sa majskim poreskim rešenjem, samo će se umesto prosečne vrednosti poći od tržišne (koju poreska uprava utvrđuje prilično dobro kad je u pitanju porez na prenos apsolutnih prava). Samo ova promena doneće lokalnim budžetima 1,5 milijardi dinara više.

------------------------------------------

Manevarski prostor

Kako ocenjujete kritiku opozicije da vlada „luta od mera do mera”?

Kao legitimno sredstvo parlamentarne borbe. Koristi se uticaj krize na privrednu aktivnost da bi se prikazalo da je vlada nesposobna. Poredi se vlada kojoj je najveći problem bio višak likvidnosti sa vladom kojoj je problem nedostatak likvidnosti. Logično je da je mnogo manji manevarski prostor vlade u uslovima manjka nego u uslovima obilja.

-------------------------------------------

Rusija i Kina

Koliko bi moglo da se dobije kredita od Rusije i Kine?

Sa Rusima počinju zvanični pregovori u maju, a Kina je pokazala interes za odobravanje projektnog zajma od oko 200 miliona dolara pod povoljnim uslovima.

[objavljeno: 18/04/2009]

Nastavak na Politika...