Izvor: B92, 15.Jan.2010, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministarka demantuje guvernera NBS
Beograd -- Deficit u budžetu nije mogao da utiče na kurs dinara jer je kupovina dinara od strane države bila najavljena, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović.
Prema njenim rečima, kupovina dinara za devize koje je država povukla od MMF-a bila je najavljena, a direktorka trezora i viceguverner, zadužen za monetarnu politiku, zajedno su pravili plan isplata države.
"Sama procedura povlačenja deviza trajala je skoro dve nedelje i obavljala se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preko NBS, koja je fiskalni agent države”, objasnila je ministarka i dodala da država prodaje devize Narodnoj banci a ne poslovnim bankama.
Ona je rekla da je najveći deo dinara nastalih prodajom deviza netaknut, odnosno nalazi se na računu države kod NBS i nije uticao na rast likvidnosti. "Decembarski deficit od 12 milijardi pokriven je trezorskim zapisima u iznosu od osam milijardi, a ostatak od četiri milijarde dinara iz dodeljenih sredstava”, kaže Dragutinović.
Ministarka je rekla da je samo četiri-pet milijardi dinara moglo uticati na rast likvidnosti i kaže da u poređenju sa nekoliko milijardi evra koje je NBS „sterilisala” u periodu od 2006. do 2008. godine, to i nije neki značajniji napor. "Ovaj rast likvidnosti bio je privremen jer je država od 4. do 12. januara povukla 12 milijardi dinara, dakle smanjila likvidnost. O tome svedoči rast depozita države na računu kod NBS”, objašnjava ministarka u brojkama poteze pre havarije kursa dinara.
Ona podseća da je slabljenje dinara počelo još krajem oktobra, kada je evro bio ispod 93, da bi već sredinom decembra dostigao 96 dinara. Ne ulazeći u diskusiju koji bi kurs odgovarao našoj privredi, a imajući u vidu stopu inflacije, visinu spoljne zaduženosti i platnobilansni deficit, ministarka finansija je sigurna da je (u odsustvu znatnijeg priliva kapitala) kurs presudno određen platnobilansnim kretanjima.
Ministarka kaže da je povećani uvoz, koji je karakterističan za poslednji kvartal, uticao na rast tražnje za devizama. Drugi verovatni faktor je smanjenje zaduženosti privatnog sektora, kao što je to bilo krajem prošle godine, što će se sa sigurnošću znati tek kada budu raspoloživi podaci o stanju duga privatnog sektora.
"Za preokret, kad su u pitanju očekivanja u vezi sa kursom, najvažniji je kredibilitet NBS. Nezavisnost NBS i ciljane inflacije omogućavaju da monetarna politika ne bude talac fiskalne. Dakle, na sve šokove koji prete da ugroze ciljanu inflaciju, a NBS je ta koja procenjuje, uključujući i promene u fiskalnoj politici, Narodna banka može i treba da odgovori”, zaključuje ministarka finansija.
