Izvor: Blic, 17.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milioni za moleraj u Poreskoj upravi
Keramika – tradicija, umetnost, radost", „Baza podataka žena eksperata", „Iz grada u selo", „Podsticanje unapređenja kvaliteta ugostiteljske ponude" samo su neki od projekata iz Nacionalnog investicionog plana.
Njihovu vezu sa nacionalnim ili investicionim teško je utvrditi, što pokazuje kako je trošen novac iz NIP-a, dobijen od privatizacije imovine građene desetinama godina.
Ideja o NIP-u pojavila se sredinom 2006. godine. Sva sreća da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tadašnja vlada, predvođena Vojislavom Koštunicom i Mlađanom Dinkićem kao ministrom finansija, nije, kako je nameravala, u 2006. i 2007. potrošila 1,7 milijardi evra kroz NIP. Već „samo" upola manje, oko 800 miliona evra.
Pojedini projekti mogu da budu opisani izjavom „bez komentara". Takav je, na primer, „Podsticanje unapređenja kvaliteta ugostiteljske ponude". U 2007. je za ovaj posao potrošeno čak 607 miliona dinara. A 17,4 miliona dinara su 2007. i 2008. godine potrošena za marketinško pozicioniranje turističke privrede, a Poreska uprava je dobila bezmalo 200 miliona dinara za opremanje zgrada, poslovnih prostora i molersko-farbarske poslove.
Ministarstvo za državnu upravu potrudilo se da osim sa izradom „Baze podataka žena eksperata" zablista i sa još jednom idejom. To je „Keramika – tradicija, umetnost, radost", za šta je potrošeno čak 630.000 dinara. Za oglasne table Uprave za javne nabavke iskorišćeno je četiri miliona dinara, ali to naravno nije sprečilo zloupotrebe u ovoj oblasti, koja je teška četiri milijarde evra. Toliki projekti ne mogu bez onih koji ih izrađuju. Kako se to radi, pokazuje sledeći primer – „Projekat za izgradnju fekalne kanalizacije naselja Donje Crnilovo" plaćen je 12 miliona dinara. Građane je država želela da ubedi da je bolje živeti na selu, pa je finansirala i projekat „Iz grada u selo" sa 4,7 miliona dinara.
Političari su mislili da će strani investitori znati da cene i podršku od 800.000 dinara u „infrastrukturu KUD-a ’Goša’", odnosno Doma u Smederevskoj Palanci. Verovatno će ih privući i obnovljena garderoba velike sale kulturnog centra u Plandištu, za šta je potrošeno 2,2 miliona dinara. Nekoliko desetina miliona potrošeno je za nabavku novih vozila za tržišnu i turističku inspekciju i još 20,7 miliona za „unapređenje analitike podataka sektora usluga".
Normalno, za sve ovo bila je potrebna i određena administracija. Na početku je to bilo Koordinaciono telo, koje je činilo pet ministara. Sledeća vlada, takođe Koštuničina, formirala je Kancelariju za NIP, a ministar bez portfelja bio je Dragan Đilas. Ova poslednja vlada je napravila ministarstvo. Samo rad kancelarija koštao je budžet 124 miliona dinara, a za Ministarstvo je u ovoj godini predviđeno 140 miliona dinara. Koliko je Ministarstvo potrebno, možda najbolje govori podatak da će raspolagati sa „samo" 2,8 milijardi dinara iako je NIP vredan 12 milijardi, jer ostalo ide direktno drugim ministarstvima, za Koridor 10 i infrastrukturu u Kragujevcu zbog „Fijata". Interesantno je da u izveštajima o NIP-u za prošle dve godine postoji i stavka „interventna sredstva za dopunu sektorskih projekata", na koju je potrošeno 560 miliona dinara.
Deo ulaganja iz NIP-a u škole, bolnice, lokalne puteve bio je potreban, ali nije trebalo da se finansira iz privatizacionih prihoda jer je tako novac zarobljen. Pametnije je bilo završiti Koridor 10, neku elektranu ili gasovod koji bi privukli investitore i neposredno ili posredno stvorili novu vrednost. Od te nove vrednosti mogle bi da se finansiraju i obrazovne i zdravstvene ustanove. Tako bi NIP mnogo više vredeo.
Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, kaže: da bi nešto bilo investiciono, mora da se ulaže u ono što je produktivno, a to je energetska i putna infrastruktura ili industrijski parkovi. „Suština se izvitoperila, pa NIP nije ojačao privrednu infrastrukturu, već partijsku. Pare su trošene nenamenski, ko je bio bliži kasi dobijao je više i tako povećavao broj glasača", ističe Đogović.
– Na kraju, novac je potrošen a skoro da ništa produktivno nije urađeno. Prihodi iz privatizacije su tako otišli u tekuću potrošnju, a novih nema više. Stalno pričamo da nam je poljoprivreda strateška grana, a zašto tim novcem nije izgrađen sistem za navodnjavanje, zašto nije završen Koridor 10, zašto nije modernizovana železnica... – upozorava Đogović, i dodaje da bi nam u ovoj krizi potrošena milijarda odlično došla.
Trošenje po resorima
Vojvodina 13
Min. za infrastrukturu 9,2
Min. ekonomije 4,4
Min. zdravlja 3,9
Min. odbrane 3,9
Min. energetike 1
MUP 1,3
Investicije
Industrijski parkovi 600 miliona
Obilaznica oko 5 milijardi
Skladište gasa pola milijarde
Subvencije investitorima 1,3 milijarde
Bili izbori
Najbolja potvrda zloupotrebe narodnih para je i sama izjava Verice Kalanović, ministarke za NIP iz G17 plus: „Mnogi projekti su prolazili iz političkih razloga, prevashodno asfaltiranje nekategorisanih i seoskih puteva jer je 2008. bila izborna godina". Ne treba sumnjati da je slična praksa primenjena i 2007. godine jer su i tada bili izbori, i to u januaru.
.jpg)
