Izvor: B92, 29.Sep.2010, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milijarde evra bacamo na uvoz hrane
Beograd -- Za proteklih godinu i po dana u Srbiju je uvezeno voća, povrća i hrane za 1,3 milijarde evra. Samo u prethodnih sedam meseci za hranu smo dali 414 miliona evra.
Tako građani Srbije jedu paradajz iz Turske i Španije, kupus iz Makedonije i Albanije, pasulj iz Argentine i Kirgistana, a beli luk čak iz Kine.
Iako Srbija spada u poljoprivredne zemlje, uvoze se krompir, paradajz, paprika, kupus, luk, krastavac, tikvice, spanać, kukuruz šećerac, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šargarepa, celer i rotkvice. Tako smo za povrće platili 27,2 miliona evra.
Samo na svinjsko meso za prvih sedam meseci ove godine potrošeno je oko 2,5 miliona evra, dok je za mleko i mlečne proizvode otišlo neverovatnih 5,7 miliona evra! Čini se da više ne umemo ni sireve da pravimo jer se na uvoz tog proizvoda potrošilo više od tri miliona evra.
Uvozimo ruže, koverte, igle za šivenje, šibice...
U Srbiju je ove godine uvezeno svežih ruža za čak 860.000 evra. Za koverte smo dali čak 571.000 evra, a za razne vrste maramica 503.000 evra. Bizarno je što uvozimo travu, lišće i granje za bukete koji su nas koštali oko 250.000 evra. Na šibice smo potrošili 137 hiljada evra, a uvezli smo čak i noževe za papir za 137.000 evra.
Za tropsko voće u istom periodu otišlo je skoro 40 miliona evra, ali je najgore od svega što smo uvozili ono što se već proizvodi u Srbiji, kao što su jabuke, šljive, dunje, kajsije, višnje, trešnje, kruške, jagode, grožđe, pa čak i maline. Za sve voće koje smo mogli sami da proizvedemo, strancima smo dali više od osam miliona evra.
Dr Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da domaći poljoprivrednici nisu više zainteresovani da proizvode čak ni tradicionalne kulture, kao što je pasulj.
"Vrlo su skromna ulaganja u proizvodnju, pa seljaci uglavnom napuštaju selo ili odlučuju da se ne bave više poljoprivrednom proizvodnjom. Nemaju računicu da proizvode pasulj, papriku, paradajz, krompir i luk. To jeste poražavajuće jer mi smo poljoprivredna zemlja i došli smo u situaciju da sve te kulture uvozimo iako ih već imamo", ocenjuje ona.
Po njenim rečima, svoj deo tereta u rešavanju tog problema treba da ponese država.
"Ona je trebalo subvencijama i raznim drugim podsticajima i povoljnim kreditima da podrži poljoprivredne proizvođače. Umesto da uvozimo neke nove tehnologije koje su nam potrebne, naša realnost je sada uvoz onoga što već sami imamo. I to ne bilo kakvog kvaliteta, jer je, pre svega, naše voće i povrće zaista visokokvalitetno", smatra Hamovićeva.
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov tvrdi da je naš glavni problem nedostatak tehnologija. "Roba iz uvoza je jeftinija jer imaju jeftiniju radnu snagu, bolju tehnologiju i veće podsticaje za svoje poljoprivrednike. S druge strane, naši poljoprivrednici ne mogu da ulože puno, da ostvare dovoljan prinos i zbog toga su nekonkurentni", kaže ona.
Bogranov objašnjava da će "toga biti sve više, jer ovo je tek početak. Na primer, uvozimo jabuke jer ne možemo da podmirimo potrebe srpskog tržišta. S druge strane, nemamo čak ni dovoljno hladnjača za čuvanje jabuka koje ovde proizvedemo".
Da se Srbija obavezala međunarodnim trgovinskim sporazumima da oslobodi tržište, podseća Milan Prostran iz PKS-a.
"Država je proklamovala veliki broj trgovinskih sporazuma kao što je CEFTA i na taj način dozvolila slobodnu trgovinu. Tako je trgovcima stvorena šansa da mogu ponuditi raznu robu iz uvoza, pa i hranu. S druge strane, naša ponuda i kvalitet nisu smanjeni već je glavni uzrok uvoza poljoprivrednih proizvoda to što je veliki deo tih roba u inostranstvu visoko subvencionisan. Zato oni mogu da spuste cene", kaže Prostran.
Pratite specijal: NIS na berzi
