Izvor: B92, 25.Sep.2011, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milijarda stiže baš u vreme izbora
Beograd -- Sredinom iduće nedelje, 28. septembra, biće obelodanjeni tehnički detalji prodaje evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu.
Do tada ostaje nam da nagađamo kako će i na šta vlast raspodeliti milijardu dolara, za koliko se u danu zadužila prodajom evroobveznica.
Procene su da trenutak transakcije u uslovima krize u evrozoni možda i nije bio pravi, kao i da je kamatna stopa mogla da bude i niža. Ono što je sigurno, otplata će čekati naredne generacije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Da li je bio pravi momenat za prodaju evroobveznica na međunarodnom tržištu kapitala u situaciji kada se kriza u Grčkoj zaoštrava? I nije baš. Sudeći po interesovanju, ocenjuju poznavaoci prilika, možda je i mogla da se postigne manja cena od 7,25 odsto, ali se išlo na sigurnu varijantu, atraktivnu kamatnu stopu. Da je bila atraktivna, pokazala je duplo veća tražnja investitora od ponude.
Sve veće zaduživanje
Prema poslednjim podacima na kraju juna, javni dug Republike Srbije iznosio je 13,3 milijarde evra. Od početka godine povećan je za 1,1 milijardu evra i to je posledica zaduživanja države izdavanjem drugoročnih dinarskih obveznica. Inače, više od polovine javnog duga 59,9 odsto odnosi se na dugove u evrima, u dinarima je 18,5 odsto, dok na druge valute 21,6 odsto. Ukupan spoljni dug, koga čine dug javnog i privatnog sektora, iznosi 22,734 milijarde evra. Dospela glavnica je 1,54 milijarde evra, a redovna kamata - 292 miliona evra.
"To je veoma skupa pozajmica. Bruto društveni proizvod (BDP) trebalo bi da se povećava po stopi od 7,25 odsto u dolarima, dakle u novcu u kojem je dug, pa da finansiranje javnog duga po toj kamatnoj stopi bude održivo", kaže ekonomista Vladimir Gligorov.
On objašnjava da "to znači da je potrebno da dinar ne depresira (slabi), a što opet zahteva da stopa inflacija bude otprilike koliko i ona u novcu u kojem je uzet dug. Recimo, da je to dva odsto. To zahteva realan rast od pet odsto, pa da finansiranje duga po toj kamatnoj stopi bude održivo. Srpska privreda teško da to može da ostvari u dogledno vreme".
Ako bi se javni dug finansirao po toj kamatnoj stopi, to bi vodilo njegovom neodrživom rastu, a što bi po mišljenju našeg sagovornika ličilo na grčki scenario. Gligorov upozorava da treba voditi računa da zemlje u evrozoni koje zajme po otprilike toj stopi ili po nešto nižoj imaju problema s održivošću javnog duga.
"Ukoliko je zaduživanje toliko skupo, neminovno je smanjenje javne potrošnje ili povećanje poreza ili prodaja imovine. Kako nema mnogo zainteresovanih za privatizaciju tako skupi krediti nisu trajna opcija. Što znači da će biti potrebno znatno smanjenje javne potrošnje. Ako se pak ne smanjuje javna potrošnja, biće neophodno povećati poreske prihode da bi se vratili ti skupi krediti", upozorava Vladimir Gligorov i dodaje da je dodatni problem rizik kursa jer, kada je zemlja zadužena u stranom novcu, javni dug može da poraste veoma brzo ukoliko dinar devalvira.
"Dobili smo pravi tržišni reper za srpski kreditni rizik. Cena jeste značajna i odraz je percepcije kreditnog rizika Srbije, činjenice da se prvi put pojavljujemo na svetskom tržištu kapitala, kao i uslova koji trenutno na njemu vladaju. Razlika u odnosu na prinos vrednosnih hartija u SAD i naših je trenutno 5,5 procentnih poena i to je mera našeg rizika", kaže Zoran Petrović, zamenik predsednka Izvršnog odbora Rajfajzen banke.
"Državi je godišnje potrebno oko dve milijarde evra za pokriće deficita i otplate glavnica javnog duga. Taj novac može da se sakupi na dva načina - zaduživanjem ili prodajom preduzeća. Pošto preduzeća nismo prodali, ostaje nam zaduživanje. U situaciji smo da nemamo izbor", kaže ekonomista Goran Nikolić.
Očito da prevelikog razloga za zadovoljstvo nema, naročito ako se ima u vidu cena ovog zaduživanja. I Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza invest grupe, ukazuje da nije reč o povoljnom dugu, mada je činjenica da se na međunarodnom tržištu Srbija pojavljuje prvi put.
"Dešava se da kasnije emisije hartija od vrednosti budu povoljnije, a to je bio slučaj sa Crnom Gorom i Hrvatskom, koje imaju niže stope prinosa, a što će se desiti u slučaju da se Srbija pokaže kao solidan zajmoprimalac. Međutim, problem je što se o nameni tih sredstava ne govori, a vrlo je verovatno da će novac biti potrošen u tekućoj potrošnji za plate i penzije. Dobro je što smo se zadužili u inostranstvu, pošto je tako ostavljen kreditni potencijal banaka u Srbiji za privredu", ukazuje Gujaničić.
Kada sumnja kreditora u naplativost potraživanja raste, tada se godišnji prinos koji morate da platite pri zaduživanju povećava. On je trenutno za zaduživanje u evrima 7,25 odsto za Crnu Goru, 7,5 odsto za Albaniju (slično je za Srbiju), 5,8 odsto za Hrvatsku i samo dva i po odsto za Nemačku.
Sagovornici se slažu da novac treba usmeriti u investicije, nikako u potrošnju. Šta je vlast naumila da uradi za sada se ne zna jer niko u Vladi, odnosno u Ministarstvu finansija, nije bio spreman da govori na ovu temu. Naime, dogovor je da se ništa ne saopštava do 28. septembra.
