Izvor: RTS, 27.Sep.2022, 15:46

Mihajlović: Najveća kriza posle Drugog svetskog rata, različiti dobavljači energenata ključni

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović poručila je na 14. Naftnom forumu Energetske zajednice u Beogradu da je pitanje sigurnog snabdevanja energijom kritično u čitavoj Evropi i prioritet svake Vlade u ovom trenutku jeste da obezbedi energetsku sigurnost.
Zorana Mihajlović je istakla da raste popunjenost skladišnih kapaciteta u Srbiji i da Ministarstvo, zajedno sa drugim institucijama, svakodnevno radi na tome da obezbedi dovoljne količine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << energenata, a da je jedan od planova za naredni period diverzifikacija u gasnom sektoru, navodi se u saopštenju resornog Ministarstva.

"Drago mi je da je Srbija domaćin foruma, jer smo o tome razgovarali pre nekoliko meseci i dobro je da možemo da pričamo o snabdevanju naftom i diverzifikaciji. To su dve ključne teme za bezbednost svake države u Evropi, pa i u svetu. Kriza će se završiti, sigurno je da ćemo imati i period stabilizacije, ali nam je neophodno da radimo na tome da ne dozvolimo da budemo zavisni od jednog dobavljača, koji god bio", poručila je ministarka.
Ukazuje da je pitanje sigurnog snabdevanja energijom kritično pitanje u čitavoj Evropi, kao i da je ovo najveća kriza posle Drugog svetskog rata.
"Samo zajedno možemo da prevaziđemo sve izazove ako budemo dovoljno odgovorni i solidarni. U periodu postkovid oporavka na tržištu energije i energenata glavni izazov bio je rast cena, ali od februara i napada Rusije na Ukrajinu, dodatne izazove predstavljaju sigurnost snabdevanja i postojanje različitih dobavljača, što se najbolje vidi u snabdevanju gasom i naftom", rekla je Mihajlovićeva.
Ukazala je da je ključno pitanje za Srbiju funkcionisanje energetske infrastrukture i tržišta na kojem naftne kompanije mogu nabavljati sirovu naftu ili naftne derivate.
Dodala je i da su strateški ciljevi u naftnom sektoru na obezbeđenju sigurnog snabdevanja energijom i energentima, uz unapređivanje odgovarajućeg tržišta energije kroz primenu evropskih direktiva.
"Pravili smo greške u prošlosti, pre svega jer smo 2008. godine prodali našu kompaniju 'Gaspromu'. Srbija je prošle godine usvojila novi zakonodavni okvir u oblasti energetike i rudarstva, kojim je ostvarena kompletnija harmonizacija sa propisima Trećeg energetskog paketa energetskog zakonodavstva EU i određenim odredbama paketa EU Čista energija za sve Evropljane. Petim paketom sankcija EU prema Ruskoj Federaciji kroz izuzetke je omogućeno nesmetano snabdevanje Jadranskim naftovodom, svim vrstama nafte. Šestim paketom utvrđeno je da posle 1. novembra više nećemo moći da nabavljamo sirovu naftu ruskog porekla, ali je ostavljena mogućnost za nabavku svih ostalih tipova sirove nafte na slobodnom tržištu", objasnila je ministarka.
"Uz sprovođenje svih kratkoročnih mera koje se tiču obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja, Srbija ostaje posvećena pitanju dekarbonizacije i svojim obavezama iz Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije o zelenoj agendi za zapadni Balkan. Na tome ćemo raditi i kroz donošenje integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine i strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine. Ostvarivanje i kratkoročnih i dugoročnih ciljeva zahteva zajednički rad, solidarnost i povezivanje, i u tome vidim važnu  ulogu Energetske zajednice", zaključila je Mihajlovićeva.

Nastavak na RTS...