Izvor: Blic, 10.Okt.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mere i koraci
Rizikujući da me neki vlasnik kazina, sportske igraone, kladionice pomalo i zamrzi godinama javno gunđam protiv kockarluka, nagradnih igara, protiv lutrije, pa bila ova i državna... Hazardne igre iskonska su i verovatno večita razbibriga čovečanstva, tu se ništa ne može, nema možda ni potrebe, ama su igre kod nas baš otišle i u dubinu i u širinu: sa priborom za pušenje, naočarima, hemijskom olovkom i novcem za tiket odlaze hiljade ljudi u specijalizovane ustanove i tamo provode full >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << time, a mnogi rade i prekovremeno.
Po mojim istraživanjima pre tričavih trideset sedam godina kockom se redovno i kao primarnom ili pretežnom delatnošću bavilo 1,07 odsto življa, danas toliko ljudi ignoriše kocku, potonje zovem odlaskom u širinu: shvatana kao porok kocka je bila, ako ne tajna, ono diskretna, prosečan kockar beše muškarac star između 37 i 42 godine, da bi se danas u igru ubacile i pripadnice lepšeg pola (što je dakako krasno sa stanovišta ravnopravnosti); kockanju se masovno, istrajno i bez ikakvog prenemaganja odaju i neškolovani, i školovani, i oni čije je školovanje u toku, jeku: sabornoj navadi priključila su i deca, kako i ne bi kad odrasli novac troše na nagradne igre i klađevine doklen za džeparac potomstvu ne ostaje im ništa! Finansijski zapušteni srednjoškolci i pokoji napredni osnovac pare dobijene za užinu ili za dopunu mobilnog ulažu u klađenje, šta bi drugo?!
Da bi suzbila barem maloletničku zavisnost od kocke, država zatvara legla poroka koja su kritično blizu školama, vlasnici neka rade šta znaju, neka ušteđevinu sami uvećaju u lokalima kolega koji rade podalje od obrazovnih ustanova! Ali kako grad Beograd hvata kockarnice iznikle u neprikosnovenom pojasu neporočnosti, tj. oko škola? Upravitelji procenjuju koliko je kladionica daleko od škole, onda inspektori sa valjda geometrima, a ovi sa svojim sinorima proveravaju verodostojnost dostava, vlast voli kad neka stvar potekne iz baze - tužilaštvo koje je plaćeno i osposobljeno da hvata ratne huškače više bi volelo da najpre novinarska udruženja prijave sumnjive kolege...
Ne bih voleo da sam direktor pa da se komšija kome je zatvorena radnja okomi na mene, jer je jasno da sam ga ja otkucao inspektorima. Ne bi mi bilo prijatno ni da sam inspektor, da me vlasnik kockarnice vidi kako dolazeći iz pravca škole pred njegovim preduzećem isključujem pedometar - možda bi merenje mogao neopaženo da obavi neki roditelj ili staratelj: sa roditeljskog sastanka ode u kockarnicu, inspekciji prijavi koliko je visok i koliko je koraka napravio?
