Izvor: B92, 23.Mar.2014, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masovna seoba seljaka u Kini
Peking -- U Kini su u toku najveće migracije u istoriji. Masovne seobe radnika iz sela u gradove, praćene su planovima Pekinga za urbanizaciju bez presedana u svetu.
Krajem 2010. godine u Kini je armija radnika-migranata, nove industrijske radničke klase, nastale od preobraćenih seljaka, dostigla 260 miliona.
Do 2020. godine još 100 miliona Kineza će, kako se procenjuje, da se preseli u gradove.
Do 2025. godine 70 odsto Kineza živeće u urbanim sredinama, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će se broj gradova od preko milion stanovnika, od sadašnjih 102, do tada više nego udvostručiti, na 221.
Suočene sa velikom seobom stanovništva, vlasti u Pekingu nedavno su objavile jedan od najambicioznijih planova koordinacije migracija koje su posledica povećane potrebe za industrijskim radnicima. Veća potreba za obrazovanom radnom snagom u industriji povećala je i broj upisanih na univerzitetima, pa se oko 50 miliona visokoobrazovanih mladih Kineza pojavilo na tržištu rada u prvoj deceniji ovog veka. Većina dece u modernoj Kini ima viši društveni status od roditelja, pa su procene o potrebi urbanizacije i modernizaciji zemlje pretočene u ambiciozni plan od 30 poglavlja, koji obuhvata i pristup internetu, standarde gradnje, zaštitu životne sredine i bezbednost. Ali, i ulogu države u odlučivanju ko i gde treba da se preseli.
U osnovi plana urbanizacije je želja za modrenizacijom Kine, jer je ona „neizbežni preduslov društvenog napretka“, jer, kako se ističe, sve razvijene zemlje su urbanizovane i industrijalizovane. Ujedno, namera je i da se kineska usredsređenost na izvoz i investicije, kao izvor privrednog rasta, preusmeri na domaću tražnju. Procena je su stanovnici gradova bolji potrošači od seljaka, koji su uglavnom samostalni.
Masovne migracije, međutim, razvile su i niz manjih strateških problema, sa kojim je došao trenutak da se suoče vlasti u Pekingu. Najambiciozniji deo plana, naime, odnosi se na bolju integraciju ruralnog stanovništva koje već živi u gradovima, neki godinama, čak decenijama, ali često kao građani drugog reda.
Trenutno više od polovine Kineza, 54 procenta, živi u gradovima, ali svega 36 odsto je registrovano kao gradsko stanovništvo. Prevedeno na jezik brojeva, taj problem muči čak 250 miliona Kineza. Ovi bivši poljoprivrednici žive i rade u gradovima, ali tu ne mogu da se prijave. U svakodnevnom životu to znači da njihova deca ne mogu da pohađaju gradske škole, idu u bolnice po nižoj ceni i uživaju ostale pogodnosti „pravih“ građana.
Novi plan trebalo bi da promeni njihovu sudbinu. Predviđa se, naime, integracija čak 100 miliona građana „drugog reda“. To još, ipak, ne znači da će svi postati punopravni stanovnici, jer plan predviđa da do 2020. godine 60 odsto Kineza živi u gradovima, ali tek 45 procenata sa punim urbanim statusom. Oni će imati bolji pristup školama, lečenju...
Drugi deo plana predviđa velike infrastrukturne radove, kako bi se ovim naseljima sa velikim brojem stanovnika olakšao ne samo status, već i svakodnevni život. Vlada planira prilična izdvajanja za izgradnju puteva, železnica, bolnica, škola i stanova. Svaki grad koji ima više od 200.000 stanovnika moraće da bude povezan železnicom i auto-putevima, a oni sa više od pola miliona ljudi imaće vozove velikih brzina.
Finansijska struktura planske urbanizacije još je u fazi planiranja, dok zapadni analitičari procenjuju da bi ona mogla da podrazumeva, pored ostalog, poresku reformu u Kini.
