Izvor: Politika, 27.Maj.2014, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manji porezi ne leče nezaposlenost
Privrednici i ekonomisti smatraju da preraspodela dela doprinosa nije reforma poslovnog ambijenta i da ne smanjuje troškove rada
Vladine mere za borbu protiv sive ekonomije neće dovesti do većeg zapošljavanja. Štaviše, mere koje su u zakonskoj formi u skupštinskoj proceduri jesu diskriminatorske, jer su uslovi poslovanja nejednaki za privredne subjekte. Privremeno oslobađanje poslodavaca od plaćanja dela poreza i doprinosa na zarade novozaposlenih radnika nisu ni u skladu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa dobrom poreskom praksom.
Ovo su ocene Fiskalnog saveta koje su juče dostavljene skupštinskom odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Inače, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, predviđeno je oslobađanje poslodavca od obaveze uplate dela poreza i doprinosa, od 65 do 75 odsto za novozaposlene radnike od juna 2014. do juna 2016. godine.
– Ideja zakonodavca je da olakšice za novozaposlene radnike stimulišu legalizovanje postojećih radnika koji rade u sivoj zoni i podstaknu strane investicije. Međutim, izabrani mehanizam nije u skladu sa dobrom poreskom praksom, jer će stvoriti razlike u poreskom tretmanu trenutno zaposlenih i novozaposlenih radnika u naredne dve godine – navode u Fiskalnom savetu.
U ovom telu za kontrolu javnih finansija dodaju i da predložene poreske olakšice neće osetnije pomoći u rešavanju problema visoke nezaposlenosti. Podsećanja radi, i Mlađan Dinkić, kada je bio ministar finansija, imao je slične mere za borbu protiv sive ekonomije, ali od većeg zapošljavanja na kraju nije bilo ništa.
– Visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji, kao i u većini zemalja regiona, strukturne je prirode i zahteva adekvatne mere reforme poput unapređenja radnog zakonodavstva, poboljšanja uslova poslovanja i povećanja konkurentnosti domaće privrede – kažu u savetu.
Po njima, pravovremeno otkrivanje i primereno kažnjavanje poreskih utaja nema alternativu kada je u pitanju suzbijanje sive ekonomije, koja se procenjuje na više od 30 odsto bruto domaćeg proizvoda. – Predložene poreske olakšice za novozaposlene radnike proizvešće marginalno smanjenje javnih prihoda, jer nije realistično očekivati da će olakšice same po sebi dovesti do osetnijeg prelaska radnika iz sive zone u legalne tokove, niti do povećanja javnih prihoda po tom osnovu – ocenio je Fiskalni savet.
Kada su u pitanju izmene i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, savet navodi da je reč o kratkoročnom rešenju koje će omogućiti smanjenje deficita na republičkom nivou. – Savet sugeriše da se problem finansiranja zdravstvene zaštite, kao i organizacije sistema zdravstvenog osiguranja u celini, reši na sistemski i predvidljiv način u narednom periodu, umesto promena u stopi doprinosa – stav je Saveta.
Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta,
potvrđuje da najavljene relativno visoke poreske olakšice za novo zapošljavanje neće znatnije uticati na rast zaposlenosti. Ovakve mere bile su popularne u svetu i pre nekoliko decenija, ali se nisu pokazale delotvorne, pa je većina zemalja odustala od primene ove vrste podsticaja.
– Naše fiskalno opterećenje rada je visoko za zemlju na našem nivou razvijenosti, ali to je karakteristika skoro svih bivših socijalističkih zemlja u Evropi – objašnjava Arsić. – Paradoksalno je da znatno niže opterećenje rada imaju Bugarska i Rumunija, a to su zemlje u kojim je siva ekonomija čak veća nego u Srbiji. Mada privrednici, naročito oni koji rade u radno intenzivnim delatnostima, kao što je tekstilna industrija, traže niže poreze na rad, visina poreza nije ključna prepreka za poslovanje, već visoki makroekonomski rizici, loša saobraćajna infrastruktura i ne baš povoljno međunarodno okruženje.
Milan Knežević, predsednik Privredne komore malih i srednjih preduzeća i vlasnik modne konfekcije „Modus”, kaže da neko ko do sada nije ništa plaćao državi, jer nije morao, neće ni ubuduće plaćati ni 30 odsto. Pitanje je, kaže, zašto država to dozvoljava.
– Nažalost, privrednici koji su poslovali legalno plaćaće deo doprinosa onima koji su i do sada radili nelegalno. Treba podsticati i subvencionisati one koji rade dobro i legalno, a ne one koji posluju nezakonito – kaže ovaj privrednik.
Predložene izmene Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje predviđaju povećanje penzijskih doprinosa sa 24 na 26 odsto i smanjenje stope doprinosa za zdravstvo sa 12,3 na 10,3 odsto. I Arsić i Knežević smatraju da predložena preraspodela dela doprinosa sa zdravstvenog na penziono osiguranje nije nikakva reforma poslovnog ambijenta i da ne smanjuje rizik i troškove poslovanja.
----------------------------------------------------------------
Olakšice uz oštrije mere
– Privremene poreske olakšice, sa stanovništva sive ekonomije, u određenoj meri bi se mogle opravdati samo ako predstavljaju uvod u oštru, neselektivnu i trajnu borbu države na suzbijanju rada na crno. Otvaranje mogućnosti da se pod povoljnim uslovima legalizuje rad na crno moglo bi da posluži vladi kao opravdanje za primenu oštrih kazni prema poslodavcima koji i dalje nastave da zapošljavaju radnike na crno. Međutim, privremene poreske olakšice otvaraju i mogućnosti za različite vrste prevara od strane poreskih obveznika, – kaže Arsić.
J. Rabrenović, A. Mikavica
objavljeno: 27.05.2014.
