Izvor: Politika, 28.Mar.2015, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje sive ekonomije, više para u budžetu
Zbog učestalih poreskih kontrola, kao i povećanih kazni, porasli prihodi države od PDV-a i naplata penzionih i socijalnih doprinosa
Ostvarenom suficitu državnog budžeta od 1,9 milijardi dinara, u prva dva meseca 2015. godine, najviše su doprinele mere fiskalne konsolidacije na rashodnoj strani, ali i bolje ostvarenje neporeskih prihoda, tvrde u Ministarstvu finansija. Prema rezultatima istraživanja dr Saše Ranđelovića, docenta na beogradskom Ekonomskom fakultetu i članu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << redakcije „Kvartalnog monitora”, suficitu u budžetu na početku godine doprinela je i Poreska uprava, uz pomoć inspektora nadležnih ministarstava.
Bolji rad nadležnih državnih službi na suzbijanju sive ekonomije od druge polovine 2014. godine, smanjio je utaje i povećao prihod budžeta od poreza na dodatu vrednost i naplatu doprinosa za fondove socijalnog osiguranja, tvrdi Ranđelović.
– Uobičajeno je da se u poslednjem tromesečju svake godine beleži veće učešće javnih prihoda u bruto domaćem proizvodu od proseka u prethodna tri kvartala za oko 11 odsto – objašnjava Ranđelović. – U poslednjem lanjskom tromesečju ta razlika bila je 15 odsto. Poreski prihodi u 2014. bili su veći za 1,7 odsto BDP u odnosu na 2013. godinu, što je oko 500 miliona evra. Taj rast je većim delom posledica povećanja niže stope PDV sa osam na 10 procenata, ali je ono dalo pun doprinos povećanju ovih prihoda tek od polovine godine, nakon što je pojačana borba protiv sive ekonomije.
Naš sagovornik procenjuje da je stezanje obruča oko onih koji posluju „na crno” doprinelo da u poslednjem prošlogodišnjem tromesečju država dodatno inkasira od poreza četiri do pet milijardi dinara. Ako poreznici i inspektori ne posustanu, godišnji rast poreskih prihoda mogao bi da dostigne 18 do 20 milijardi dinara, što je oko 0,5 odsto BDP-a. To bi predstavljalo veliki rezultat.
Siva ekonomija u Srbiji iznosi 30,1 BDP-a, što je za oko jednu šestinu više nego u zemljama centralne i istočne Evrope. Ekonomisti procenjuju da se u nelegalnoj zoni poslovanja godišnje obrne oko 11 milijardi evra. Veći nivo sive ekonomije ima Bugarska, dok je u celoj Evropskoj uniji njen prosek oko 19 odsto BDP-a. Srbija bi mogla da svede sivu ekonomije na prosek ovih zemalja u naredne dve do tri godine, smatra naš sagovornik.
– U tom slučaju, poreski prihodi ukupno bi porasli za oko jedan odsto BDP, što je oko 300 miliona evra, od čega je deo već ostvaren u prethodnim mesecima – kaže Ranđelović. – Dovođenje sive ekonomije na prosek zemalja Evropske unije povećao bi poreske prihode za još jedan procenat BDP-a, što bi bilo moguće ostvariti za sedam do 10 godina.
Siva ekonomija se može suzbiti smanjenjem poreza, povećanjem kazni i povećanjem verovatnoće otkrivanja. Porezi u Srbiji su na evropskom proseku i približni su proseku regiona, dok je fiskalni deficit u 2014. godini bio jedan od najviših u Evropi. Zato su male mogućnosti za smanjenje poreskih stopa, tvrdi ovaj stručnjak za poreze, ali je dobro što je prošle godine temeljno reformisana kaznena politika, tako da je sada u velikoj meri usklađena sa dobrom praksom u drugim državama.
– Suzbijanje sive ekonomije u Srbiji trebalo bi da bude zasnovano pre svega na unapređenju efikasnosti inspekcijskih kontrola, a naročito rada Poreske uprave – ukazuje Ranđelović i napominje da su u prvoj polovini 2014. izvršene bitne promene koje su omogućile efikasniju borbu protiv sive ekonomije.
Kako da se „rad na crno” u Srbiji svede na prosek zemalja EU od 19 odsto BDP?
Ranđelović tvrdi da bi postizanju tog cilja doprinela sistemska reforma Poreske uprave i drugih inspekcijskih službi, i da se elektronske poreske prijave za sve poreske oblike uvedu do kraja 2015. godine, a ne do 2017, kao što je predviđeno. Veoma je bitno da u Poreskoj upravi rade kvalifikovani i odgovorni ljudi, što zahteva temeljnu promenu sistema selekcije, napredovanja i nagrađivanja kadrova. Takođe je neophodno da se zabrani prodaja novih industrijskih proizvoda na zelenim i buvljim pijacama, koliko god je ta mera politički nepopularna i da se stalno suzbija šverc akciznih proizvoda.
Istovremeno, potrebno je da država unapređuje javna dobra i usluge pruža građanima, ali i da se građani upoznaju sa vrednošću javne bezbednosti, besplatnog osnovnog i srednjeg obrazovanja, što se često zanemaruje i potcenjuje.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 28.03.2015.
