Izvor: B92, 31.Okt.2011, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje rezerve ne znače više kredita
Beograd -- Smanjenje obavezne rezerve za banke ne bi dovelo po povećanog kreditiranja privrede, smatra predsednik Saveta guvernera NBS Boško Živković.
Živković u interjvuu za novi broj časopisa Ekonometar kazao da banke i danas imaju relativno velike količine para i da se taj novac plasira u trezorske zapise, u repo transakcije i stanovništvu, a rad kredita usmerenih ka realnom sektoru je vrlo mali.
"Bojim se da bi inercija koju sada imamo bila nastavljena i da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se oslobođeni novac i dalje usmeravao na repo i trezorske hartije, s tim što bi ovoga puta deo otišao i za kupovinu deviza", kazao je Boško Živković koji je i pofesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Umesto jednokratnog, brzog i rizičnog smanjivanja obaveznih rezervi, istakao je on, trebalo bi razvijati već inicirani trend smanjivanja kamatnih stopa, i na kredite i na depozite, a centralna banka bi trebalo da podržit te procese.
Živković je ocenio i da bi revizija pravila o ograničenju javnog duga Srbije na 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) bila "prva katastrofa".
Kako je ocenio, eventualne izmene Zakona o fiskalnoj odgovornosti, kojim je postavljena granica javnog duga, ugrozile bi kredibilnost države i parlamenta, kao i kreditni rejting Srbije.
Živković je dodao i da Srbija ne bi trebalo da se meriti sa drugima i polaziti od toga da je u Grčkoj, Velikoj Britaniji, Irskoj i Portugaliji učešće javnog duga u BDP-u mnogo veće, jer je Srbiji mnogo ranjivija zemlja i problem može nastati na mnogo nižim nivoima odnosa javni dug - BDP.
On je kazao da rizike za povećanje javnog duga predstavljaju restitucija i predizborna godina.
"Po mastrihtskom sporazumu, maksimalna vrednost javnog duga može biti 60 odsto BDP-a. Ako mi naguramo do toga, onda se verovatnoća
razvijanja krize javnog duga značajno uvećava", istakao je Živković u intervjuu za česopist Ekonometar.
