Izvor: Politika, 01.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak u kasi koči drugu tranšu
Šta će srpskim vlastima danas poručiti Murilo Portugal, zamenik generalnog direktora MMF-a
Srbija neće moći automatski da povuče drugu tranšu koju je odobrio MMF jer će minus u državnoj kasi krajem juna najverovatnije biti mnogo veći od planiranih 20 milijardi dinara. Ni budžetske uštede, ni prihodi nisu na planiranom nivou, upozorava guverner NBS Radovan Jelašić. Da zbog toga vlada mora da donese hitne mere pre nego što misija dođe krajem avgusta već je ukazao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik, a već danas bi zamenik generalnog direktora MMF-a Murilo Portugal trebalo da nešto poruči na temu izlaza iz ćorsokaka.
Da li bi to moglo da znači da će Srbija možda ostati bez ostatka već dobijenog kredita?
– Odustajanje od isplate sledeće tranše bio bi mali skandal i kontraproduktivan čak i za MMF jer je prvi deo već isplaćen. Mislim da i oni tvrde pazar koliko mogu, ali će verujem izaći u susret Srbiji. Loše je, međutim, ukoliko očekujemo da po automatizmu dobijemo odobreni novac za veći deficit nego što je dozvoljen, jer će insistirati na svim uslovima iz programa. Ne treba isključiti ni mekši stav. Fleksibilni će, međutim, biti samo ako budu uvereni da ćemo učiniti sve da smanjimo javnu potrošnju. Valja imati u vidu da mnogo razvijenije zemlje u recesiji imaju veći deficit od planiranog – ističe za „Politiku” profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.
Zato je potrebno, dodaje, odmah doneti mere drakonske štednje, ali i zaoštriti borbu protiv svih oblika sive ekonomije. Ozbiljna i racionalna javna potrošnja na svim nivoima uključuje i kresanje javnih nabavki, koje u Srbiji godišnje dostižu četiri milijarde evra. Ako bismo tu uštedeli 10 do 20 odsto, rešili bismo mnoge probleme .
– Kredit od MMF-a je važan i nije ekonomski realno da odustanemo od sporazuma. Čak i da možemo bez para Fonda, ostali kreditori bi se možda povukli, a „ Bečki sporazum” sa najvećim bankama u Srbiji, kao deo aranžmana, bio bi pod znakom pitanja – kaže za „Politiku” dr Pavle Petrović, uz ocenu da će zbog većeg deficita rebalans budžeta biti neophodan.
– Srbija ne može da ispuni obećanje da deficit bude tri odsto BDP-a, koji bi mogao da ode i do pet odsto. Do sada to načelno MMF ne bi dozvolio, ali pošto je i naša privreda u recesiji mislim da će dopustiti da se on malo poveća, recimo na četiri procenta, a da se za ostatak izvrši prilagođavanje smanjenjem rashoda i povećanjem prihoda – veli Petrović.
Povećanje deficita, pa i zaduživanje u inostranstvu, povećaće ukupan dug. Sve to ima smisla jedino, ocenjuje ovaj stručnjak, ako se odmah prione na ozbiljnu reformu javne potrošnje, koja bi mogla da ima pun efekat 2011. godine, kada bismo iz minusa u kasi prešli u suficit.
– Penzije su takođe važan segment velike javne potrošnje. Sada premašuju 60 odsto prosečne plate, što je više nego u regionu i zato je neophodna reforma penzionog sistema da se tačno vidi iz kojih izvora mogu da se isplaćuju, a ne da se obećava ono što nemamo – ukazuje Petrović.
B. Dumić
[objavljeno: 02/07/2009]
