Izvor: Politika, 10.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak radnika u jugoistočnoj Evropi
Sve zemlje regiona osetile su negativne efekte migracije, što direktno utiče na razvoj ekonomije i društva u celini, a neke od njih već su počele da usvajaju zakone kojima bi smanjili odliv mozgova
Proteklih godina iz jugoistočnih zemalja Evrope na hiljade ljudi našlo se u EU u potrazi za stalnim zaposlenjem i boljim životom.
Razloga za odlazak „ima dovoljno": bolje zarade i uslovi rada, politički sistem, nezaposlenost, mogućnost za usavršavanje i napredovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u poslu.
Sve zemlje regiona osetile su negativne efekte migracije,što direktno utiče na razvoj ekonomije i društva u celini. Neke od tih zemalja već su počele da usvajaju zakone kojima bi smanjili odliv mozgova. Tako je Agencija za rad i zapošljavanje Bosne iHercegovinezapočela potpisivanje međunarodnih sporazuma iz oblasti rada i zapošljavanja i početkom prošle godine sačinila nacrt Sporazuma o privremenom zapošljavanju radnika iz BiH u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, koje vlade tih država još razmatraju.A Hrvatska je potpisala bilateralne sporazume sa Nemačkom i Slovenijom za zapošljavanje „gostujućih” radnika na period od 18 meseci.
U Hrvatskoj trenutno privremeno ili stalno boravi 32.160 stranaca iz 118 država – najviše iz BiH (13.789), Srbije (2.648)i Nemačke (2.144).Stvarna nezaposlenost u BiH je mnogo manja od evidentirane, jer je postoji crno tržište rada. Iako se privatni sektor pokazao mnogo dinamičnijim, mobilnost radne snage je mala. Prema podacima iz avgusta2007, u BiH je bilo 480.176 nezaposlenih i 704.788 zaposlenih. Strancima je 2008. godine izdato i 1.500 radnih dozvola (najviše građanima Srbije, Kine, Hrvatske, Turske i Crne Gore), što je manje u odnosu na 2007. kada je izdato 2.900 dozvola.
Utvrđenakvotadozvolakoje se moguizdati u Crnoj Gori 2009.je 39.450 plus 1.000,kolikoMinistarstvoradamože darasporedizaodređenunamenu.Najveći brojstranacakojimajeu 2008. godini izdataradna dozvola bilo je iz Rusije 240 (32,17 odsto), a razlog su poslovi sa nekretninama.Građana Srbije koji se ne tretiraju kao osobe kojima se izdaje radna dozvola već spadaju u one „kojinisustalnonaseljeniuCrnojGori” ima 22.624. Potom slede radnici iz bivših jugoslovenskih republika – Makedonije (14.047) iBiH–13.626.
Bez radne dozvole u Sloveniji na kraći period mogu da rade umetnici, osobe koje rade na sajmovima, serviseri ili dobavljači usluga.Strani radnici imaju isti radni status kao i Slovenci i za njih važe isti propisi vezani za radno vreme, odmore, noćni rad, platu, osiguranje.Za radnike iz država bivše Jugoslavije u 2008. izdato je ukupno 62.001 dozvola, a za građane drugih država 2.862. Najviše dozvola dato je građevinarima, metalcima, mehaničarima, električarima, monterima, instalaterima i ugostiteljima.
Bugarska vizija jeda „od države emigracije postane državaimigracije”. Ali u periodu od 1. aprila prošle do 1. marta 2009. godine predstavnici bugarske službe zapošljavanja posetiće kolege u Srbiji, Makedoniji, BiH, Moldaviji i Jermeniji kako bi predstavili povoljnije uslove za rad, ali i za studiranje i stručno usavršavanje.
-----------------------------------------------------------
Imigranti pred vratima EU
Bogumil Ribaki, iz Odeljenja za migracionu politiku Ministarstva uprave i unutrašnjih poslova Poljske, ukazuje posebno na izolaciju, getoizaciju i društvenu izopštenost sa kojima se sreće na hiljade imigranata, a koji nisu obuhvaćeni zakonom o zapošljavanju stranaca.
Alan Vaktmar, rukovodilac razvoja švedske Službe za zapošljavanje, kaže da se posledice svetske krize još ne osećaju u njegovoj zemlji.
– U Švedskoj je 160.000 nezaposlenih od čega je 5.000 Srba. Problem nije izdavanje radnih već boravišnih viza, pri čemu mislim na veliki broj imigranata iz arapskih zemalja – kaže Vaktmar.
Snežana Bogdanović
[objavljeno: 11/01/2009]
