Izvor: Politika, 16.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo para za sve
Uvođenjem takozvanog drugog stuba državni Fond PIO bio bi u još većem deficitu, upozoravaju stručnjaci
Ukoliko bi se u ovom trenutku ostvarile najave Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije, da se deo para od prodaje "Mobija 63" iskoristi za dalju reformu penzionog sistema, odnosno uvođenje takozvanog drugog stuba – privatnih obaveznih penzionih fondova, opstanak državnog Fonda PIO ozbiljno bi bio doveden u pitanje, tvrde predstavnici penzionerskih organizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije i Vojvodine.
U tom slučaju, kako u razgovoru za "Politiku" potvrđuje i Marija Todorović, član Upravnog odbora Fonda penzionog i invalidskog osiguranja zaposlenih, deo novca od uplata doprinosa umesto u ionako osiromašeni državni fond odlazio bi u obavezni dopunski – privatni. Pitanje je kako bi se za više od 1,3 miliona penzionera, koje država već godinama pomaže iz budžeta, obezbeđivale redovne prinadležnosti ako bi deo osiguranika odlučio da veći deo svoje plate ubuduće daje za obavezno privatno osiguranje a minimum u državni fond.
Budući da na jednog zaposlenog u ovom trenutku ide 1,3 penzionera i da je Fond PIO u velikoj meri zavisan od države, nelogično je da se i taj manjak novac odliva u privatne fondove praveći još veći deficit u postojećem državnom fondu, ističe Marija Todorović.
– Bez detaljne analize održivosti prvog stuba, a pre uvođenja drugog obaveznog privatnog penzionog osiguranja i toga koliko bi zaposlenih i do koje starosne dobi moglo da uplaćuje u privatne fondove, teško je donositi bilo kakve odluke. Jer, reč je o vrlo osetljivoj i mnogobrojnoj populaciji – objašnjava ona.
Trenutno je mnogo važnije kako ojačati prvi stub i obezbediti redovnu isplatu za sadašnje i buduće penzionere, s obzirom na činjenicu da sve više ljudi uzima otpremnine i ostaje bez posla, a da sutra, kada postanu penzioneri, i njima neko treba da isplaćuje penzije. Od čega?
Marija Todorović još naglašava da onda kada se bude ozbiljno pristupilo rešavanju ovog problema treba uzeti u obzir iskustva zemalja u okruženju i videti gde se drugi stub pokazao kao dobar. Tim pre što u većini slučajeva ova vrsta penzija ne podrazumeva državne garancije. Država ne stoji iza nje. Stoga bi, ističe ona, trebalo primeniti primer Poljske gde je zakonodavac obavezao državu da bude garant takvih privatnog penzijskih fondova.
Gordana Matković, bivši republički ministar za rad i zapošljavanje, kaže da su priče o uvođenju "drugog stuba" bile jedno vreme aktuelne, ali da se shvatilo da sada nikako nije trenutak za njegovo uvođenje.
Srbija ima veliki deficit u postojećem državnom fondu, pa bi ga uvođenje novog još više unazadilo. Osim toga, ni iskustva zemalja u tranziciji koje su već uvele ovaj "drugi stub" nisu tako dobra.
Uvođenje "drugog stuba" samo zato što bi se tim parama, kako je najavio guverner, ulagalo u projekte iz Nacionalnog investicionog programa, umesto da to direktno čini država, bilo bi više nego pogubno i za sadašnje i za buduće penzionere u Srbiji, kategoričan je Milan Nenadić, član Upravnog odbora Fonda PIO.
Penzioneri u Srbiji i Vojvodini smatraju da je ovakva najava Jelašića nedopustiva zato što je država odavno potrošila pare današnjih penzionera, a sada umesto da obezbedi taj novac, ona hoće da ga usmeri u privatni penzioni fond.
Zašto se ne bi, pita Nenadić, akumulirale pare iz državnog fonda koji treba oporaviti tako što će se u njega ulagati, nego se govori o uvođenju obaveznih privatnih fondova. Oni koji mogu da sebi obezbede dodatnu penziju već imaju mogućnost da bira neki od privatnih penzionih fondova.
-----------------------------------------------------------
Hrvatsko iskustvo
Prema hrvatskom zakonu, u "drugi stub" morali su da budu uključeni svi zaposleni do 40 godina života, a zaposleni između 40 i 50 godina života su mogli da se uključe fakultativno. U Hrvatskoj je uvođenje privatnih penzija pratila dobra propaganda, a i zakoni su brzo doneti, pa je postignut i uspeh s "drugim stubom", jer je njime obuhvaćeno oko 80 odsto zaposlenih.
Jasna Petrović
[objavljeno: 16.08.2006.]
