Izvor: Politika, 11.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo bisera, puno ponavljača
Posle osam godina privatizacije ostalo je neprodato oko 750 preduzeća s većinskim društvenim kapitalom. – Za neka veća preduzeća čije su prodaje bile neuspešne traži se strateški partner ili će se prodati kao imovinske celine
Činovnici Agencije za privatizaciju ovih dana imaju pune ruke posla da „isprate” u istoriju i poslednje preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom. To baš i nije mali posao, jer podaci pokazuju da je posle osam godina, koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << intenzivno traje privatizacija, ostalo neprodato oko 750 preduzeća. Većina njih je u postupku aukcijske ili tenderske prodaje, neki po drugi ili treći put, neki su kandidati za stečaj i likvidaciju, a neki za traženje strateškog partnera ili podržavljenje, kao što je PKB.
U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja su optimisti, a Nebojša Ćirić, državni sekretar, kaže da je sasvim realno da status svih preduzeća s društvenim kapitalom bude rešen do leta naredne godine, zaključno sa trećim kvartalom. Zakonski rok da se taj posao okonča je 31. decembar ove godine, a to znači da javni poziv za sva preostala društvena preduzeća, za koja još uvek nije započet proces privatizacije, bude objavljen do tada.
– Ako je ranije bilo slučajeva, među manjim ali i većim preduzećima, da njihov menadžment pokušava da odloži privatizaciju, to je sada vrlo retko. Osim toga, vlada ima mogućnost da u njima uvede privremene mere i da ih privremeni organi upravljanja pripreme za privatizaciju – objašnjava Ćirić. – Za likvidaciju su predviđena preduzeća kod kojih privatizacija, faktički, nije moguća. Bilo zato što nemaju zaposlenih ili imovinu ili zato što je u njihovom slučaju bilo osam-devet neuspešnih aukcijskih prodaja.
Podaci kazuju da su trenutno u postupku likvidacije 33 preduzeća, a da je pre pokretanja tog postupka u njima radilo 812 zaposlenih. Oko 250 preduzeća kandidati su za likvidaciju i stečaj, a u njima je zaposleno 7.138 ljudi. Većina tih preduzeća godinama ne radi. Ćirić kaže da se u Ministarstvu ekonomije trude da i u tim preduzećima radnici budu zbrinuti kroz adekvatan socijalni program.
Pravilo da se ono što valja proda odmah, a da na kraju ostaju „problematična” preduzeća za koja se ne može dobiti značajnija suma, potvrđuje se i u ovdašnjim prilikama. To, uostalom, pokazuju i ovogodišnji privatizacioni prihodi. Prodajom preduzeća ostvareno je svega 237 miliona evra.
U društvenim preduzećima u Srbiji zaposleno je još samo oko 47.000 radnika. Ćirić kaže da u preostalom društvenom sektoru zaposlenost nije velika i da samo u nekoliko velikih sistema, koja su trenutno u procesu privatizacije, ima puno radnika. „Prva petoletka”, u kojoj radi 7.000 ljudi, na trećem tenderu ima šansu da se proda, jer su se javila dva kupca, iz Ukrajine i Rusije. U „Industriji kablova” iz Jagodine zaposleno je 3.000 ljudi, u „14. oktobru” iz Kruševca 1.500, u IMT-u gotovo hiljadu.
Naš sagovornik ne spori da je potreban dodatni napor kako bi se za neka veća preduzeća našao kupac.
– Na kraju privatizacije, kada neretko prodaja ne uspe iz nekoliko puta, moraju se tražiti nestandardni načini prodaje. Iskustvo sa „Zastavom” i „Fijatom” nas je ohrabrilo, pa sada strateškog partnera tražimo i za „14. oktobar”, „Jagodinsku pivaru”, ali i „Simpo”, koji je u restrukturisanju i kod koga je društveni kapital u manjini. U slučaju „Simpa” pregovaramo sa „Ikeom”, a predviđeno je da tender za prodaju manjinskog „Simpovog” paketa bude raspisan u januaru naredne godine. Posle dva neuspela tendera traži se rešenje i za IMT, a do kraja godine biće usaglašen model restrukturisanja i privatizacije. To preduzeće, kao i druga za koja će do kraja godine biti objavljen javni poziv, moći će da računa na državne subvencije. Za „Industriju kablova” predviđena je prodaja imovinskih celina s radnicima, uz investicioni program. Slično rešenje trebalo bi da bude primenjeno i u slučaju „Zorka đubriva” i „Zorka obojena”, kao i za aranđelovački „Šamot”, za koji ima zainteresovanih, ali i za PIM. Nastaviće se i prodaja „EI korporacije” iz delova, objašnjava Ćirić.
Za mnoga nekadašnja velika preduzeća kupac se nije našao, pa će tako u stečaj otići „Viskoza” i „Celuloza” iz Loznice, zrenjaninska „Fabrika šećera”, „Fabrika reznog alata” iz Čačka"
Za aukcijsku prodaju predviđeno je i 128 preduzeća s većinskim državnim kapitalom. Međutim, postojeći zakonski rokovi za njih ne važe. To su preduzeća koja su izuzeta iz javnih preduzeća kao sporedne delatnosti, kao i preduzećau oblasti vodoprivrede, ugostiteljstva i medija. Na prodaju će sačekati i 166 preduzeća čiji su osnivači iz bivših jugoslovenskih republika.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 12/12/2008]
