Izvor: B92, 12.Jan.2017, 15:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male šanse da Hrvati skoro uvedu evro
Analitičari Evropske komisije izneli su projekcije za Hrvatsku u novom izdanju Monitora održivosti duga.
Priča o poželjnosti što bržeg uvođenja evra u Hrvatskoj se otvori s vremena na vreme, a to je navodno bila i tema o kojoj su na početku ove godine razgovarali predsednik Vlade Andrej Plenković i guverner HNB Boris Vujčić. Pitanje uvođenja evra, svakako, nije tek u domenu želja, to je zahtevan proces sa jasno propisanim koracima (ERM II) i kriterijumima (dug, inflacija, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kurs).
Ukoliko se na nivou Evropske unije i ECB ne omekšaju pravila, verovatnoća da će Hrvatska za deset godina ispunjavati uslove za ulazak u evrozonu iznosi - 10 odsto.
Na takav zaključak upućuju projekcije koje su analitičari Evropske komisije izneli za Hrvatsku u izdanju Monitora održivosti duga. U osnovnom scenariju, bez promena fiskalne politike, Komisija za Hrvatsku predviđa da bi se udeo javnog duga u BDP nakon pada na 85 odsto prošle, ove godine mogao smanjiti na 84,3, uz dodatno spuštanje na 82 odsto dogodine, no nakon toga predviđa se ponovno blago uzlazna putanja. U 2027. odnosno na kraju projekcijskog horizonta udeo javnog duga se procenjuje na 87,8 odsto BDP-a, ali bude li vlast u tom periodu uložila dodatne fiskalne napore s ciljem poboljšanja strukturnog salda budžeta, dug bi mogao i zadržati silaznu putanju; analitičari EK u tom slučaju ga 2027. vide na 82,8 odsto BDP-a.
Međutim, Hrvatska je prema projekcijama razvoja javnog duga označena kao članica EU koja je u pogledu nivoa duga najosetljivija na nepredvidive devijacije makroekonomskih uslova, kako one povoljne tako i nepovoljne. Tako u slučaju povoljnijih okolnosti za stope privrednog rasta i servisiranje duga projekcije EK sugerišu desetprocentnu verovatnoća da bi se nivo hrvatskog javnog duga 2027. spustila čak do 65 posto BDP-a, što je, doduše, i dalje iznad tzv. maastrichtskog praga (60 posto BDP-a). Nasuprot tome, s jednakom, verovatnoćom od 10 % u slučaju nepovoljnih poremećaja ili šokova odnos duga za deset godina nam projektuju na čak 111 odsto BDP-a. Kod većine ostalih zemalja EU taj je raspon znatno uži, što odražava i manju neizvesnost i ranjivosti u smislu održivosti duga. Za Evropsku uniju u celini u narednih desetak godina EK očekuje blago smanjenje nivoa duga s nešto više od 84 na 81 odsto BDP-a.
U slučaju Hrvatske pitanje održivosti duga trenutno je i aktuelnije s obzirom na njegovu drugu meru, a to su bruto potrebe finansiranja. Za ovu godinu EK ih procenjuje na 17,2 odsto BDP-a jer te potrebe uključuju i refinansiranje kratkoročnog duga, a ne samo dospeća dugoročnih dugova po kreditima i obveznicama.
