Izvor: Politika, 15.Dec.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstori za akcije
Od sredine decembra na srpskoj berzi pojavio se prvi marketmejker. – Obezbeđenje stalne ponude i tražnje
Od sredine ovog meseca brokersko-dilersko društvo Interkapital sekjuritis posluje i kao marketmejker (market maker) za akcije „Tigra”, koje su prve listirane na Beogradskoj berzi. Da bi i nedovoljno upućenima bilo jasnije, marketmejkeri su članovi berze (brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke) koji u svom portfeljuimaju određeni broj hartija za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje obezbeđuju ponudu i tražnju u određenom periodu ili stalno.
Bez marketmejkera kupac će morati da „sačeka” da se pojavi prodavac određene hartije na tržištu, da bi kupio željene akcije i obrnuto, prodavac ne može prodati hartije ukoliko niko ne želi da ih kupi.
Stoga postojanje marketmejkera za određenu hartiju garantuje da će kupac u svakom trenutku moći da je kupi, odnosno prodavac da je proda, nezavisno od toga da li u istom trenutku postoji i suprotna strana tržišta. Na taj način, marketmejkeri doprinose likvidnosti određene hartije, a posledično i celog tržišta.
U toku trgovanja, marketmejkeri daju kupovne i prodajne naloge po različitim cenama za hartije na kojima rade i iz te razlike ostvaruju profit. Ta razlika u ceni se zove „spread”– raspon, čiji iznos zavisi od likvidnosti hartije, ali i od očekivanja marketmejkera kojom brzinom će se menjati njena cena.
Najveći raspon propisan je ugovorom sa berzom unapred za svaku od hartija od vrednosti sa kojima marketmejker trguje. Generalno, što je hartija likvidnija, manji je raspon i obrnuto. U svakom trenutku, na tržištu mogu postojati i kupovni i prodajni nalozi sa „boljim” cenama (nižim cenama prodaje i višim cenama kupovine), u odnosu na one koje postavlja marketmejker.
U toku trgovanja, marketmejkeri pokušavaju da zadrže relativno konstantan broj akcija koje poseduju u svom portfelju. U tom smislu, čim proda neku akciju, potrudiće se da je „nadoknadi” na tržištu. Ipak, u poslovanju ne insistiraju na tome da akciju kupe i prodaju u kratkom vremenskom intervalu, već im je bitnije da ostvare pozitivnu razliku u ceni i više ih interesuje prosečna cena po kojoj kupuju i prodaju akcije.
Marketmejkeri se suočavaju sa rizikom da akcije prodaju po nižoj ceni u odnosu na onu po kojoj će moći da je kupe i obrnuto, ali se saviše štite od takvih opasnosti. Najveći rizik predstavlja mogućnost da konstantno postoji pritisak samo na jednoj strani tržišta – prodaji ili kupovini. Za marketmejkera postoji unapred propisan procenat akcija kojima moraju trgovati u toku dana, tako da, nakon ispunjavanja tog procenta može da se povuče sa tržišta.
S obzirom na toda značajno doprinose rastu likvidnosti i smanjivanju naglih cenovnih promena, berze obezbeđuju olakšice za brokersko-dilerska društva koja posluju kao marketmejkeri, pre svega niže provizije na trgovanje datom hartijom od vrednosti imogućnost da vode knjigu naloga za određenu hartiju, što je praksa i na našoj berzi.
Na Njujorškoj berzi, marketmejkeri, koji se zovu i specijalistima za određenu hartiju, imaju mogućnost da vode knjigu naloga i da na taj način imaju uvid u celokupne količine i cene ponude i tražnje tog vrednosnog papira.
Prema regulativi Beogradske berze, marketmejkeri za određene hartije su obavezni da budu prisutni na tržištu određeno vreme u toku dana. Pritom, što se hartija nalazi na „višem” tržištu (Listing A ili B ), duže je i vreme tokom kojeg imaju obavezu da obezbeđuju ponudu i tražnju.
V. A.
[objavljeno: 15/12/2008]
