Izvor: B92, 27.Maj.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mađarska CB uvećala baznu kamatu
Budimpešta -- Mađarska centralna banka (MCB) je uvećala baznu kamatu za četvrtinu procentnog poena, na 8,5 odsto, što je najviši nivo u protekle više nego tri godine.
Kako su sinoć objasnili bančini funkcioneri, to je bio iznuđen potez kako bi se predupredili dalji inflatorni pritisci, izazvani rastom zarada u zemlji, ali i skokom inflatorne stope na globalnom nivou.
"Mađarski ekonomski rast je nedovoljan, a smanjenje inflacije manje oštro nego što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je očekivano", navodi se u bančinom saopštenju.
Banka dalje upozorava na potrebu smanjenja stope rasta zarada, ukazujući da je baš zbog većeg od očkevanog skoka plata došlo do povećanja cena i uspona inflacije. Poslednji put MCB je povećala baznu kamatu za pola procenta u martu, ali to očito nije bilo dovoljno da se obuzda inflacija koja je, doduše, u aprilu opala na 6,6 odsto godišnje, prema devet procenata u martu 2007.
Aprilska inflacija u Mađarskoj je, međutim, više nego dvostruko veća u odnosu na troprocentni nivo koji je ranije za ovu godinu projektovala vlada premijera Ferenca Đurčanja.
Analitičari u Budimpešti, na čije mišljenje se poziva agencija DPA, navode da je mađarska inflacija, iako niža nego lani, još uvek među najvišima u Evropskoj uniji. Veću inflaciju od Mađarske u 27-članoj EU imaju sada samo Rumunija, Bugarska i tri pribaltičke republike - Estonija, Letonija i Litvanija.
Evropska banka za obnovu i razvoj zaključila je na godišnoj skupštini, održanoj 10. i 11. maja u Kijevu, da je inflacija, a ne globalna kreditna kriza, glavni problem za tranzicione privrede zemalja srednje i istočne Evrope, uključujući i Mađarsku.
Đurčanjeva vlada je ove godine osetno povećala i poreske dažbine, a odobrila je i visoko uvećanje cena energenata, u okviru mera kojima želi da smanji budžetski deficit u okvire koji su dovoljni da zemlja kroz nekoliko godina uđe u zonu evra. Zona sada obuhvata 15 članica EU.
Prošle godne vlada u Budimpešti je uspela da snizi budžetski deficit na 5,5 odsto vrednosti ostvarenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), s "nepodnošljivo visokih" 9,2 odsto u 2006.
Maksimalno dozvoljeni budžetski deficit u EU je tri odsto ostvarenog BDP-a. To znači da će Mađarska još morati da se pomuči i bitno skreše javnu potrošnju da bi dostigla taj cilj, ističu domaći ekonomisti.
