Izvor: B92, 31.Avg.2011, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF zažmurio na deficit i potrošnju
Beograd -- Srbija je sa Međunarodnim monetarnim fondom postigla dogovor o novom aranžmanu iz predostrožnosti od 18 meseci, koji omogućava povlačenje milijardu evra.
Dogovor podrazumeva povećanje deficita budžeta, čime je praktično samo priznata realnost na terenu, da su izdaci državne kase veći od planiranih, a prilivi manji.
Uz to, preinačena je na niže procena o rastu BDP-a Srbije i upozoreno na fiskalnu neodgovornost usvajanjem Zakona o fiskalnoj decentralizaciji, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji su inicirali Dinkićevi Ujedinjeni regioni Srbije.
Veći deficit otići će većim delom za povećanje plata budžetskih korisnika i penzija, a na uštrb kapitalnih ulaganja.
Dragomir Janković, sa Evropskog ekonomskog instituta u Briselu smatra da je novi aranžman s MMF-om iz predostrožnosti za Srbiju u ovom momentu posebno važan, zbog realne pretnje da bi novi talas svetske ekonomske krize mogao da se prelije na našu zemlju i jer bi bio pozitivan signal za strane poverioce i investitore.
Epilog pregovora srpskih zvaničnika sa tim međunarodnim kreditorom je postizanje dogovora o rebalansu budžeta za 2011. godinu i okvirima za budžet u 2012. godini, s tim što će deficit budžeta u 2011. iznositi 4,5 odsto BDP-a a u 2012. godini četiri odsto, kaže državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić.
Nikezić je kazao da taj dogovor podrazumeva realizaciju povećanja zarada i penzija u oktobru i povećanje socijalnih davanja za oko 3,8 milijardi dinara, kazao je Nikezić.
On je naveo da će ukupni predviđeni prihodi u rebalansu budžeta za 2011. biti manji od planiranih za 22 milijarde dinara.
Najveće povećanje rashoda biće usled predviđenog rasta zarada i penzija u vrednosti 13,4 milijardi dinara, kao i za socijalna davanja od 3,8 milijardi dinara, naglasio je Nikezić.
"Aranžman sa MMF je od izuzetne važnosti za Srbiju jer predstavlja jasan signal da će vlada i Narodna banka Srbije voditi odgovornu ekonomsku politiku i da će obezbediti makroekonomsku stabilnosti u narednih 18 meseci", ocenio je Nikezić i dodao da očekuje da će taj aranžman imati pozitivan uticaj na privredne aktivnosti i na povećanje zaposlenosti i standard građana.
Jeger: Deficit i zbog Dinkićevog zakona
Šef Misije MMF-a Albert Jeger izjavio je da je Fond korigovao rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2011. godini sa tri na dva odsto i sa četiri na tri procenta u 2012., ali nije isključio mogućnost da ekonomska ekspanzija bude veća od tih predvidjanja ukoliko dođe do pozitivnih kretanja u srpskoj privredi.
Jeger je najavio da je uslov za davanje pozitivne ocene o aranažmanu iz predostrožnosti, što treba da usledi krajem septembra u Vašingtonu na sednici Borda direktora MMF, da Srbija do tog roka dostavi Skupštini predloge zakona o rebalansu budžeta za 2011. i o restituciji.
Jedan od razloga zbog čega je dogovoreno povećanje deficita i to što je usvojen Zakon o fiskalnoj decentralizaciji u junu ove godine, rekao je Jeger i napomenuo da je taj zakon usvojen bez bilo kakvog plana kako će ti rashodi biti finasirani. On je kazao da ta mera u vidu zakona nije fiskalno odgovorna i podsetio da je MMF na to upozoravao, kao i Fiskalni savet.
Posle završetka dvonedeljnih razgovora u Beogradu, Jeger je rekao da je jedan od razloga zbog čega su smanjeni prihodi budžeta u ovoj godini to što je opala naplata poreza na dodatu vrednost (PDV), a istovremeno je došlo do rasta deficita platnog bilansa.
Jeger je naglasio da se moraju nastaviti reforme javnog sektora, kao i u zdravstvu i prosveti i ocenio da će reforma tržišta rada teško moći da se sprovede za vreme mandata ove vlade.
Jeger je izrazio očekivanje da će i sledeća vlada nastaviti saradnju sa MMF-om i prihvatiti okvire fiskalne politike dogovorene u novom aranžmanu iz predostrožnosti sa MMF-a.
Rebalans polovinom septembra
Jedan od uslova da bord direktora MMF-a krajem idućeg meseca odobri novi aranžman iz predostrožnosti je da Vlada Srbije usvoje rebalans budžeta polovinom septembra i pošalje ga Skupštini na usvajanje, kaže Nikozić.
On je rekao da će u rebalans budžeta biti ugrađeno povećanje deficita sa 4,1 na 4,5 odsto BDP-a i precizirao da će na konsolidovanom nivou budžet biti povećan za 13 milijardi dinara i iznositi ukupno 150 milijardi dinara.
Nikezić je precizirao da će se u kosolidovanom budžetu države smanjiti troškovi do kraja godine i to najviše za kapitalne investicije u vrednosti od 5,9 milijardi dinara, zatim tri milijarde dinara za nabavku roba i usluga, 2,7 milijarde dinara za otplatu kamata na dospele obaveze države, a milijarda dinara će biti za nabavku finansijske imovine države.
U odgovoru na pitanje da li smanjenje izdataka za kapitalne investicije znači da pomenutih 5,9 milijardi dinara neće biti uopšte investirano, Nikezić je reako da će ta ulaganja samo biti odložena za neki budući period i da vlada neće odustatiti od tih projekata.
Što se tiče reformi javnog sektora Nikezić je rekao da će one biti nastavljene i odvijaće se transparentnije, pogotovo kada je reč o konkursima i izboru profesionalnog menadžmenta u preduzećima čiji je osnivač država.
Odgovarajući na pitanje da li će biti smanjen obim izdavanja euroobveznica koje je vlada najavila u vrednosti od oko 750 miliona evra, Nikezić je rekao da se od tog plana neće odustati jer će prihod od tih vrednosnih hartija biti namenjen za finansiranje projekata i troškova države.
