Izvor: Glas javnosti, 22.Mar.2010, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše stanje u hemijskoj industriji
BEOGRAD - Sekretar Udruženja hemijske, farmaceutske, gumarske i industrije nemetala u Privrednoj komori Vekoslav Šošević izjavio je da su prošle godine sve grane hemijske industrije u Srbiji zabeležile pad proizvodnje za oko 20 odsto u odnosu na 2008. godinu.
Smanjen izvoz - uvoz
On je ocenio da je najveći problem uvoz lekova, jer sada na tržištu imamo 68 odsto inostranih medikamenata. Iz Hrvatske smo, na primer, lane uvezli lekova za 20 miliona dolara, a izvezli >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << samo za 200.000 dolara, dok iz Makedonije nabavljeno lekova za 15 miliona dolara.
- Prošle godine hemijska industrija smanjila je i izvoz i uvoz, uvoz je iznosio 2,97 milijarde dolara, a izvoz 1,02 milijarde dolara, a trgovinski deficit je bio 1,95 milijardi dolara. Najviše smo izvozili automobilske gume, ploče od plastike i lekove, a uvozili takođe lekove, plastične mase i veštačka đubriva. Moguće povećati izvoz primarne plastične mase i kaučuka, plastične ambalaže, creva, folije, i medicinskih sredstava - laboratorijske plastike - rekao je Šošević.
On je ocenio da je jedan od glavnih razloga tako velikog pada u tome što je svetska ekonomska kriza izazvala smanjenje produkcije u mnogim drugim privrednim granama, kojima su namenjeni hemijski proizvodi, kao što su poljoprivreda, energetika, građevinarstvo, metalna i drvna industrija.
- Došlo je do pada tražnje proizvoda koji su namenjeni građevinarstvu - boja, lakova, keramičkih pločica, podova, plastične stolarije, kao i proizvoda za automobilsku industriju - pneumatika i plastičnih delova za vozila, a pad kupovne moći građana doprineo je manjoj tražnji sredstva za pranje, čišćenje i kozmetike - ističe Šošević.
Hemijska industrija je, osim toga, bila suočena, prema rečima Šoševića, sa nedostatkom obrtnih sredstava i kredita koji bi mogli da pospeše proizvodnju, jer je tehnologija prevaziđena i stara oko 30 godina, a nisu obnovljeni ni kapaciteti srušeni u NATO bombardovanju.
On je dodao da se stanje pogoršalo i zbog nedovršene proizvodnje velikih sistema, kao što su "Petrohemija", "Staklara Paraćin", "Staklara Pančevo, "Azotara Pančevo" i "Šamot" Aranđelovac.
- Lošem stanju doprineo je i niz neuspelih privatizacija, kao što su "Rekord" - Rakovica, koji je u stečaju, "Župa" - Kruševac, koja je vraćena ponovo u društvene ruke, "Vulkan" - Niš, "Magnohrom" koji je raskinuo ugovor sa Indijcima, IHP - Prahovo, koja je prodata Grcima, ali nikako da krene proizvodnja. Tu su i fabrike u stečaju - "Viskoza" - Loznica i "Prva iskra" - Barič, koje predstavljaju veliki deo bazne hemije, a trebalo bi da obezbeđuju sirovine za celu hemijsku industriju, pa sada imamo povećan ionako veliki uvoz sirovina - ukazao je Šošević.
