Izvor: B92, 08.Apr.2014, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lečeći strance zgrnuli bi milione
Beograd -- Medicinski turizam cveta u Indiji, Argentini, Tajvanu i Mađarskoj. Mađari od toga godišnje zarade čak milijardu dolara, koliko Srbija zaradi od turizma uopšte.
Srbija svake godine propušta dobru zaradu od medicinskog turizma, gubeći više stotina miliona evra, jer nema zakonsku mogućnost da se u državnim zdravstvenim ustanovama leče strani državljani koji bi za tu uslugu plaćali komercijalnu cenu.
Naši lekari bi rado pružali zdravstvene usluge strancima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer bi im to bila mogućnost da dodatno zarade i upotpune svoj kućni budžet.
Vojnomedicinska akademija ima ambulantu za dijasporu u kojoj se naplaćuje medicinske usluge. "Svakoga dana neko može da dođe da se javi. Uglavnom su to ljudi koji unapred zakazuju svoje preglede. Iskorišćenost ambulante je dobra ali mi u zavisnosti od potreba možemo da angažujemo i sve ostale službe", kaže dr Dragan Đorđević, načelnik Odeljenja VMA za lečenje.
Od toga bi koristi imalo naše zdravstvo jer bi se deo tako zarađenog novca usmeravao u opremanje zdravstvenih ustanova, a kroz naplatu poreza punio bi se i budžet Srbije.
Dr Ivana Vranić, kardiolog u Kliničkom centru Srbije, kaže da medicinski turizam mora da se podigne na nivo nacionalne strategije i da bude zakonski regulisan.
"Ljudi uključeni u strukturu podizanja kvaliteta zdravstvenih ustanova moraju obezbediti zakonske i sve druge mogućnosti da se ovakav vid privrede razvije i kod nas", objašnjava dr Vranić.
U Ministarstvu zdravlja RTS nije uspeo da dođe do odgovora na pitanje zašto se odlaže promena zakona koji bi državnim zdravstvenim ustanovama omogućio da pružaju medicinske usluge strancima.
Njih bi sigurno bilo jer su zdravstvene usluge u našoj zemlji tri-četiri puta jeftinije nego u zemljama Evropske unije.
Kada je o medicini reč, do skoro se u inostranstvo najviše putovalo zbog stomatoloških razloga.
Savremeno doba u kojem su mladost i lepota imperativ, doveo je estetsku hirurgiju na prvo mesto na listi medicinskog turzma. Slede stomatologija, kardiohirurgija i ortopedska hirurgija.
Od tog posla u ovom trenutku koristi imaju samo privatne zdravstvene ustanove, pre svega u Beogradu.
Direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović kaže da, sa stanovišta beogradskog turizma vrlo malo mogu da učine da nešto od tih sredstava pređe u oporezovani deo.
"Mi možemo samo da ponudimo takvim turistima naše turističke atrakcije, naše hotele, a što se tiče medicinske ponude mi možemo jednostavno da ih marketiramo ali tek onda kada to tržište bude bilo zakonski uređeno", navodi Popović.
Procenjuje se da je globalno tržište medicinskog turizma vredno 100 milijardi evra.
Promenom zakona dala bi se šansa i našim lekarima da pronađu svoje mesto na tom tržištu pa bi tako deo tog novca došao i u Srbiju.
