Izvor: B92, 08.Dec.2011, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupujemo samo neophodno
Beograd -- U maloprodajnim lanaca trgovniskih objekata građani uglavnom kupuju za keš i to samo proizovde koji su im neophodni za život.
Veće učešće plaćanja u gotovovom objašnjava se padom kupovne moći i nesrazmernim odnosom plata i troškova, kaže Vladana Hamović, ekonomista."Očigledno, velika je besparica, ide se na sve skromnije kupovine, a za istu količinu novca može da se pazari manje artikala nego pre godinu-dve. Novac se izdvaja uglavnom za hranu i režije", objašnjava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Hamović.
Samo za podmirenje osnovnih životnih potreba, kupovinu hrane i plaćanje mesečnih računa građanima će u narednoj godini biti potrebno više od jedne i po prosečne zarade, pokazuje analiza Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
"Struktura potrošnje kućnog budžeta je veoma nepovoljna, a poslednji podaci govore da bezmalo 44 odsto raspoloživih primanja tročlanog domaćinstva odlazi na pokriće troškova hrane", stiču u IZIT i dodaju da još oko 15 odsto odlazi na režije, tako da 59 odsto raspoloživih primanja ide na pokrivanje egzistencijalnih životnih potreba.
DUŽI POČEK
Sve manja kupovna moć stanovništva naterala je pojedine trgovinske lance da odloženo plaćanje čekovima produže sa 90 na 120 dana. Odnedavno raste broj onih koji uvode ili razmatraju mogućnost plaćanja računa i do 180 dana, odnosno poček na čak pola godine.
Udeo kartica i čekova u prometu trgovinskih kuća je između 20 i 30 odsto. Ipak, i dalje u većini prehrambenih lanaca dominira gotovina, gde skoro dve trećine, odnosno oko 70 odsto, čini keš.
"U „Maksi" supermarketima od januara do novembra ove godine, gotovina je i dalje najučestalije sredstvo plaćanja, koju koristi čak 77 odsto potrošača. Njih 19 odsto koristi platne kartice i kreditne i debitne, one sa kojih se odmah skida novac, a tek jedan od 25 kupaca plaća čekom", kažu u kompaniji „Delez" Srbija, u okviru koje sada posluje taj lanac.
Istovremeno, u velikim marketima poček se više koristi. U „Tempo" hipermarketu svaki sedmi potrošač kao sredstvo plaćanja koristi čekove, a svaki četvrti kartice. Ipak, i u tim hipermarketima najviše se plaća gotovinom, i to 57 procenata potrošača.
Ovako visok udeo keša u prometu posledica je i pada standarda i štednje potrošača. Prema podacima kojima se barata u javnosti, prosečna kupovina u manjim objektima trgovinskih lanaca iznosi od 350 do 450 dinara, a u hipermarketima prosečan račun ne prelazi 2.500 dinara.
"Maloprodaja u Srbiji beleži negativne trendove, kao posledica značajno umanjene kupovne moći stanovništva, a time i lične tražnje. Poslednji podaci pokazuju da je na godišnjem nivou pad prometa dostigao 16,2 odsto", ukazuju stručnjaci.
