Izvor: RTS, 26.Feb.2020, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza u poreskom raju – sve strože kontrole pranja novca
Poslednjih godina, a naročito posle afere "panamski papiri", sve je manje pogodnosti za poslovanje u ofšor destinacijama. U mnogim zemljama sada je obavezno vođenje poslovnih knjiga i revizija poslovanja, što firmama znatno povećava troškove. Zbog toga dolazi do masovnije selidbe preduzeća.
Sve više srpskih privrednika koji imaju firme registrovane na Kipru i Malti, decenijama omiljenim ofšor destinacijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svoj biznis sele u Srbiju ili na druge destinacije.
Pogodnosti koje su ranije postojale, na ovim ostrvima, značajno su počele da se umanjuju već nakon njihovog ulaska u EU.
Obaveza kompanija da vode knjige, zatim revizija poslovanja i još neke promene na osnovu direktiva EU donele su firmama dodatni trošak od 5.000 do 10.000 evra godišnje.
Inače, među najvećim biznismenima u Srbiji, skoro svaki ima bar po jednu firmu registrovanu na ovim sredozemnim ostrvima.
"Te zone su poslužile u prošlosti da se osnuje jedna kompanija i da onda njeno ime može da se koristi u bilo kojoj drugoj zemlji za otvaranje računa i obavljanje drugih transakcija. Na taj način se postiže korist i u pogledu poreza i vidljivosti transakcija. Međutim, današnji svet se, s jedne strane, trudi da ubere što više poreza, a sa druge strane, zemlje se dogovaraju u borbi protiv pranja novca i korupcije", istakao je konstultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević.
Sprečavanje prevara Novi zakoni i direktive na kojima insistiraju EU i Ujedinjene nacije usmereni su na strože kontrole i sprečavanje pranja novca od kriminala.
Kontrole treba da spreče i mnoge prevare zbog kojih su kompanije propadale i milionske dugove prenosile na poreske obveznike zemalja iz kojih im potiču vlasnici.
"Postoji više multinacionalnih sporazuma kako da se bori protiv izbegavanja poreza i pranja novca. Postoje i razne institucije koje mjere koliko je koja zemlja sprovela tih mjera i koliko se potrudila da se prikloni toj borbi. One koje to ne rade, spadaju u crne liste ofšor zona. Čitava ideja je jedan pokušaj da se smanji korupcija i kriminal u većini zemalja", rekao je Kovačević.
Bilo bi dobro da i Srbija iskoristi ovu situaciju i u zemlju vrati sve kompanije koje posluju u ofšor zonama.
Za to već postoji odredba u Zakonu o privrednim društvima, ali je njena primena odložena za dve godine.
