Izvor: Blic, Tanjug, 25.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza topi valute istočnih zemalja
Slabljenje domaćih valuta približno je isto u svim zemljama regiona, a neke poput Hrvatske žale što njihova kuna nije još slabija prema evru. Susedi se plaše da će njihov izvoz biti nekonkurentniji, a da će srpska roba biti jeftinija zbog slabljenja dinara.
Probleme s kursom zasad nemaju jedino Makedonija, donekle i Bosna i Hercegovina, koja ima fiksni režim konvertibilne marke, ali stručnjaci kažu da ove zemlje imaju mnogo veće ekonomske izazove i da će ih tek imati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zbog ovakve politike. U najvećem broju zemalja istočne i srednje Evrope dešava se skoro isto kao i u Srbiji.
Kurs hrvatske kune, koja je na istom režimu kao dinar, bio je stabilan do kraja prošle godine. Pad ove valute usledio je u januaru, kada je oslabila za 0,7 odsto. Evropska moneta ovih dana vredi oko 7,4 kune, ali prema rečima Gorana Nikolića, ekonomiste i stručnog saradnika Privredne komore Srbije, Hrvati nisu time zadovoljni. Zabrinuti su što kuna nije više depresirala. Razlog što ova valuta nije dosad imala više problema, prema rečima Nikolića, jeste dobar priliv deviza u trećem kvartalu prošle godine od turizma.
– Sada se i kod njih javljaju problemi, pa kuna slabi. Ipak i dalje je prejaka, što hrvatski izvoz čini manje konkurentnim, a tamošnji privrednici plaše se da je srpski izvoz u prednosti jer je dinar više oslabio. Dobra strana kod Hrvatske je da ima manji deficit tekućeg plaćanja od Srbije, ali im je spoljni dug veliki, čak 90 odsto bruto društvenog proizvoda. To je svrstava u red visokozaduženih zemalja, jer prema standardima Svetske banke, tu spadaju sve zemlje koje su zadužene više od 80 odsto BDP. Srbija je zadužena samo 60 odsto – objašnjava Nikolić.
Rumunija je najsličnija Srbiji, pa se mogu upoređivati, tvrdi Nikolić. Rumunski lej je oslabio čak sedam odsto od početka godine. Ta zemlja ima i visok deficit tekućeg plaćanja, oko 13 odsto BDP, što je ipak manje od 18 odsto u Srbiji. Ovaj deficit znači da su rashodi veći od prihoda u razmeni s inostranstvom, pa država mora da nađe sredstva da ga pokrije. Nikolić kaže da u Rumuniji mnogo radnika otpuštaju jer im je dobar deo industrije zavisan od izvozne automobilske industrije. I oni su se odlučili na ciljanu inflaciju u ovoj godini, kao i Srbija. Ova činjenica, prema rečima Nikolića, uticaće u obe zemlje na stabilizaciju kursa, u Srbiji, kako očekuje, veoma brzo.
Bosna i Hercegovina, kao i Bugarska imaju fiksni režim kursa domaće valute. Njihove centralne banke nemaju autonomnu politiku, a valuta ne može da depresira. To za posledicu ima veći deficit tekućeg plaćanja, odliv deviznih rezervi, veći uvoz.
– Njihov veliki problem je deficit tekućeg plaćanja, koji je čak 24 odsto BDP-a u Bugarskoj. Bosna će imati veliki pritisak na uvoz, što neće biti slučaj kod nas jer se očekuje njegovo smanjenje – ističe Nikolić.
Poljski zlot i češka kruna, kako je preneo poljski list „Žečpospolita", od početka godine značajno slabe prema evru i dolaru pošto investitori „masovno beže" od valuta regiona srednje Evrope. Zlot, koji je tokom prošlog leta jačao prema vrednosti od tri zlota za evro, sada je na kursu 4,38 zlota za evro, a 3,39 zlota za dolar, što je najslabiji kurs od 2004. godine kada je zemlja ušla u Evropsku uniju.
List navodi da je reč o masovnom bekstvu špekulativnog stranog kapitala iz srednje Evrope, zahvaljujući kome su tamošnje nacionalne valute bile izrazito precenjene, a izvoznici tražili da država interveniše i oslabi kurs. Ovome su se pridružile pesimističke prognoze da će globalna kriza zahvatiti region više nego što je očekivano krajem 2008.
Nikolić, međutim, kaže da pad dinara ne treba povezivati sa špekulativnim kapitalom jer postoji više razloga koji su doprineli njegovom slabljenju. Manji je priliv investicija, kredita, bilo je dosta dinarskih isplata krajem decembra, ističe Nikolić.
Ni poljska, ni češka centralna banka, kako navodi „Žečpospolita", nemaju nameru da intervenišu u korist domaćih valuta.
U Makedoniji stabilno, ali loše
Makedonski denar je prilično stabilan i na istom je nivou kao pre nekoliko meseci. Nikolić kaže da se Srbija sa njom ne može uporediti, kao i da Makedonija ima dosta ekonomskih problema. Primer je odluka međunarodne agencije „Standard i Purs", koja je početkom decembra smanjila rejting makedonske valute i makedonske ekonomije, sa BBB+ na BBB, što je malo iznad nivoa „džank-teritorije", koje su najrizičnije za investicije. U izveštaju se, kako je preneo Tanjug, navodi da je razlog ovog degradiranja povećani trgovinski deficit, smanjenje slanja deviza iz inostranstva, ekspanzionistička fiskalna politika zemlje i povećanje budžetskog deficita za sledeću godinu. Prema procenama „Standard i Pursa", deficit tekućeg plaćanja biće i dalje u porastu jer će se povećavati cena uvezene robe, biće veća kupovina opreme iz inostranstva, a opadaće cena metala na svetskim tržištima. I međunarodna agencija „Fič rejtings" smanjila je rejting Makedonije sa pozitivnog na stabilni.
