Izvor: B92, 06.Okt.2010, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza pogađa tekstilnu industriju
Arilje -- Domaću tekstilnu industriju pogađa rast cene pamuka. Tekstilci se nadaju da će država preduzeti određene mere kako bi pomogla ovoj grani industrije.
Rast cena pamuka na svetskom tržištu sigurno će se odraziti i na domaću tekstilnu industriju.
Ova grana privrede, koja se već suočava sa padom tražnje, tako pokušava da održi proizvodnju, kako ne bi došlo do otpuštanja radnika.
Tekstilci se zato nadaju da će država carinskim olakšicama, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jeftinijim energentima, a posebno efikasnijim pravosuđem, suzbiti sivu ekonomiju i crno tržište, od koga veliku štetu ima i državni budžet.
Ariljski pamuk sinonim je za prepoznatljivu tekstilnu robu, koja se šije u brojnim pogonima u ovoj maloj varošici u zapadnoj Srbiji.
Međutim, u ovom kraju ne postoji nijedna plantaža pamuka, već se od sirovine, koja se uvozi, plete tkanina i boje materijali.
Promene cene pamuka na svetskom tržištu zbog toga se odražavaju i na domaću proizvodnju, kaže Milovan Stefanović, direktor preduzeća "Stefan”.
”Cena pamuka u dolarima je viša, mnogo viša, 40 odsto, nego što je bila prošle godine. Evro je kod nas ojačao. Dolar je ojačao u odnosu na evro, tako da se sve to nekako skupilo”, podseća on.
"Svi proizvođači tekstila ovde, su u drugoj polovini godine, manje-više, morali da koriguju cene, a prostora na tržištu na strani tražnje jednostavno nema", upozorava Stefanović.
Pre dve godine, ariljski tekstilci prvi su u Srbiji uveli hologramsku zaštitu za svoje proizvode.
Milan Radovanović, član Upravnog Tekstila, kože i obuće Privredne komore Srbije, kaže da su od ovakvog poteza, u koji su puno investirali, očekivali mnogo više.
"Zašto? Pa ozbiljnim proizvođačima, u bilo kojoj sferi, nije interes da imaju pored sebe sivu ekonomiju, koja podriva njihovo privređivanje”, kaže on.
"Jednostavno, ima li razloga objašnjavati sad da ako imate proizvodnju koja nije opterećena porezima, doprinosima, PDV-om i svim tim i izlazite na tržište, gde treba da budete konkurent nekom ko radi u nekim garažama, u nekim uslovima, izbegava i poreze i doprinose, poreze na dobit, PDV i sve to?", pita se Radovanović.
On kaže i da su tekstilci od države očekivali i sigurnost u poslovanju, koje je ugroženo sporošću sudova, ali i izigravanjem države od onih kojima se navodno gubi svaki trag kada treba da dođe do izvršenja presude.
”Ovako smo sad u situaciji da država, rekao bih, sad malo teško, ali najprostije, štiti prevarante. Dođe vam neko, kupi robu, uzme, obeća vam -biće plaćeno i sve to”, navodi Radovanović.
"Vi u nameri da bi prodali robu, sad se postavlja pitanje, pa što ste mu dali robu? Pa da bi napravili promet, da bi prodali. Ali on mora da ima, taj ugovor, društveno-poverilački odnos, mora da ima neku težinu", smatra on.
Osim efikasnijeg pravosuđa, od države tekstilci očekuju carinske olakšice i jeftinije energente. Sa druge strane, srpski tekstil mogao bi doneti dobar obrt, ne samo na domaćem tržištu, već i kao izvozni potencijal, koji još nije dovoljno iskorišćen.
.jpg)
