Izvor: B92, 17.Jan.2013, 19:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreditima kupujemo socijalni mir
Beograd -- Vlast novim zajmovima finansira državu kojoj je potrebna generalna popravka - reforma javnog sektora, penzionog sistema i tržišta rada.
Ova Vlada je optuživala prethodnu da je Srbiji na vrat natovarila istorijski veliki dug, a onda je za pet meseci taj istorijski dug učinila još većim zadužujući se za novih 2,5 milijardi evra.
Dug nije dobar drug. S tom porukom građani Srbije penzionisali su Vladu Mirka Cvetkovića verujući tadašnjoj opoziciji da je zaduživanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << države prevršilo svaku meru i strahujući od upozorenja ekonomskih stručnjaka da vlast neodgovorno ”piše” grčki scenario, odnosno bankrot države.
”Zaustavićemo nekontrolisano i neodgovorno zaduživanje države”, obećavali su oni koji su danas na vlasti. ”Prethodna Vlada napravila je istorijski najveći dug”, optuživao je prethodnike novoizabrani ministar finansija i privrede na prvom sastanku s novinarima. A od trenutka kad je 27. jula preuzela vlast, pa do pre neki dan (10. januar), Vlada je pokazala da je ”istorija” za nju rastegljiv pojam jer je za pet meseci napravila (na stranom i domaćem finansijskom tržištu) još veći istorijski dug Srbije, zadužujući se za novih 2,5 milijardi evra.
To nesrećno “rastezanje” istorije, koje prema ocenama mnogih stručnjaka vodi u grčki scenario, efektno je pre neki dan (11. januar) u Moskvi formulisao ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavom: ”Sa kreditom dolazi lepša budućnost”. Ministar je od Rusije uzeo 800 miliona dolara zajma za državno preduzeće Železnice Srbije i započeo pregovore o novom zajmu od milijardu dolara da zakrpi budžet u ovoj godini. ”Sa ovim kreditom od 800 miliona dolara za železnicu i, nadamo se, još dodatnih milijardu dolara za budžet Srbije, to uliva nadu da je pred nama zaista jedna lepa budućnost”, preneo je Tanjug ministrovu ocenu.
Ruski zajam samo je novi korak u povećanju istorijskog duga Srbije. Još u septembru, posle samo mesec dana rada, Vlada je najavila da će kroz rebalans budžeta nastaviti da se zadužuje gde god stigne i mogne jer nema drugo rešenje za finansiranje države, pa je tako u predlog budžeta unet i novi plan o budžetskoj podršci od Rusije.
Već tada je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković upozorio da će do kraja 2012. i čitave 2013. godine državi Srbiji biti potrebno oko šest milijardi evra svežeg novca za finansiranje deficita budžeta. I da će Srbija biti primorana da se, najpre kratkoročno, zadužuje na finansijskom tržištu emisijom hartija od vrednosti, a zatim i uzimanjem zajmova kod drugih država i međunarodnih finansijskih institucija.
Ta prognoza pokazala se kao tačna. Da bi obezbedila kakvo-takvo funkcionisanje države od trenutka preuzimanja vlasti, Vlada je morala dva puta (septembar - milijarda dolara, novembar - 750 miliona dolara) da izađe na međunarodno finansijsko tržište i tamo proda državne obveznice za ukupno 1,75 milijardu dolara. Posle druge prodaje iz Vlade je stiglo obećanje da će ta suma (750 miliona) biti dovoljna da potkrpi državu u prvoj polovini 2013. godine.
Ali, problem je bilo jesenje finansijsko opsluživanje države, pa je Vlada morala da prodaje državne vrednosne papire (dinarske i denominovane u evrima) i na domaćem finansijskom tržištu - u proseku svake nedelje za pet meseci rada nove Vlade. Na taj način prikupila je još oko 1,5 milijardi evra.
Posle silnog zaricanja da neće povećavati dugove države, nova Vlada je prihvatila kontinuitet prethodne nastavljajući da se zadužuje i troši iznad mogućnosti srpske privrede. To je, inače, već dugo godina uobičajena praksa u Srbiji - još sredinom prošle decenije, a pre početka globalne ekonomske krize, Svetska banka upozoravala je da Srbija godišnje troši pola milijarde evra više nego što zaradi. A u vreme krize Srbija se gotovo izjednačila sa Slovenijom - ove dve države trošile su godišnje između 1,5 i dve milijarde evra više nego što su njihove privrede zarađivale.
Početkom novembra profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković (donedavni predsednik Saveta NBS) upozorio je da je javni dug Srbije na kritično visokoj granici, da država zbog toga ne bi trebalo da se dalje zadužuje i da postoji rizik da se u vrlo kratkom roku probije granica predviđena Mastrihtskim sporazumom (60 odsto učešća javnog duga u BDP-u).
Prognoze Fiskalnog saveta bile su još crnje - da će učešće javnog duga u BDP-u na kraju 2012. dostići 61 odsto. Savet je spomenuo i računicu na osnovu Vladinog predloga fiskalne strategije koja je pokazivala još gori scenario - da će učešće biti 65,1 odsto i da će javni dug porasti sa 16,3 milijarde evra (krajem septembra) na 18 milijardi evra (krajem decembra), ali je prema njoj imao izvesne rezerve. Fiskalni savet takođe je prognozirao da će učešće javnog duga u BDP-u nastaviti da raste i 2013. godine i da će dostići 62,5 odsto BDP-a.
Računice pokazuju da će Srbija samo na kamate morati u 2013. godini dnevno da daje dva miliona evra - koliko je dovoljno da se izgradi nova bolnica. Inače, ove godine Srbija ima obavezu da na ime kamata kreditorima vrati 750 miliona evra i 4,5 milijardi evra glavnice duga.
I član Saveta guvernera Narodne banke Srbije Miladin Kovačević, inače blizak Vladi Srbije, upozorio je da zaduživanje ”dramatično raste” i vodi neodrživosti duga u 2014. i 2015. godini.
I pored takvog upozorenja, Vlada planira da se ove godine zaduži za još pet milijardi evra.
Ekonomisti upozoravaju da takvo zaduživanje mora da se zaustavi jer Srbiji preti bankrot. Predavač Bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da je to strategija kupovine vremena i da se na ovaj način teret prilagođavanja prebacuje na buduće generacije.
Profesor Miroslav Prokopijević tipuje ”da će bankrot sigurno doći, samo ne znamo tačno kada, i da na to nedvosmisleno ukazuje stagnacija proizvodnje i ubrzano zaduživanje države”. A saradnik Bečkog instituta za ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže da Srbiju od ”grčkog scenarija deli još nekoliko koraka“.
Boško Živković smatra da se naš problem može pojaviti na mnogo nižem nivou nego u Grčkoj: ”Srbija je po mnogo čemu slična Grčkoj, ali je mnogo manje razvijena i izloženija opasnostima. U čemu je glavna sličnost? Imamo, kao i Grčka, dva velika deficita - budžetski i platno-bilansni. Ta dva deficita su povezana. Sličnost je i u tome što je naš glavni dug pretežno denominovan u stranoj valuti. Na srednji rok to znači opasnost da dug i kamate po osnovu toga koje uvećavaju budžetski deficit izmaknu kontroli. Sve ovo treba imati u vidu da se država ne bi zanosila iluzijom da nivo zaduženosti Srbije nije veliki", zaključio je Živković.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković tvrdi da za sada nije realna opasnost od bankrota države, a njegov kolega iz Saveta Nikola Altiparmakov veruje u mogućnost bankrota ukoliko Srbija u naredne dve godine ne sprovede reforme penzionog sistema, javnog sektora i ne završi privatizaciju: ”Neophodno je strukturno prilagođavanje, što znači da se mora završiti restrukturiranje javnih preduzeća, penzijska reforma i racionalizacija zaposlenosti u državnoj upravi. Ako to izostane država će biti u problemu, a problem javnog duga može eskalirati”.
I Miladin Kovačević veruje da se kriza duga može prevazići pokretanjem ”opšteg fronta reformi” u oko 20 ekonomskih i društvenih segmenata. Kao glavne reforme Kovačević vidi rasterećenje rada, decentralizaciju kroz autohtone prihode od renti, ”emancipaciju” penzionog fonda, promenu korišćenja gradskog građevinskog zemljišta, privatizovanje javnih preduzeća i racionalizaciju administracije.
Svetska banka odobrila je Srbiji prošle godine 400 miliona dolara zajma za budžet uz uslov da se sprovedu reforme o kojima govori Altiparmakov i da se potpiše novi aranžman sa MMF-om. U Vladi se uglavnom ne govori o neophodnim reformama, a za aranžman sa MMF-om ministar finansija i privrede rekao je da je ”nepotreban, ali da ćemo ga ipak potpisati da bismo lakše uzimali kredite u inostranstvu”.
