Izvor: TvojPortal.com, 19.Dec.2011, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kredit naš nasušni
Kredita, kredita gospodaru! Sa kreditima je kao sa alkoholom; dok pijete odnosno trošite posuđeno lepo vam je a kad dodje vreme mamurluka tj. otplate, jako je mučno. Ništa kao kredit ne podgrejava lične, poslovne i državne iluzije. Pošto nismo izgradili racionalnu poslovnu kulturu da se zadužujemo koliko možemo da vratimo, moraćemo pod zakonskom prinudom platiti sanaciju naših ličnih, poslovnih i državnih iluzija. Svi smo trošili nezarađeno.
Ovakvom matricom >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << preraspodele ugroženi su finansijski stubovi ekonomskog sistema velikog broja, ne samo preduzeća i fizičkih lica, nego celih država. Vreme otrežnjenja je skupo i bolno za mnoge. Razduživanje velikog broja firmi koje su sledile svoje poslovne iluzije a ne realne, od stručnjaka ocenjene, biznis planove usloviće likvidaciju velikog broja nesolventnih preduzeća.
Značajan broj privrednika je u tranziciji kupovao državna preduzeća kojima je predhodno bila urušena knjigovodstvena cena. Nameravali su da ih posle prodaju po znatno višim cenama. Krediti nisu korišćeni za obrtna sredstva nego su ulagani u nekretnine. Tako se stvorio ambijent u kojem je jeftino posedovati a skupo raditi. Kriza je onemogućila ovakve poslovne planove a značajan deo privrednika se našao u problemu. Nekretnine prave troškove a ne donose dobit. Sad su neophodni krediti kako bi se ovaj ponor premostio. Ili, barem, imovina „prodala“ bankama kao kolaterala za kredite.
Nikad se kreditima ne može postići likvidnost preduzeća. To može da obezbedi samo uspešno poslovanje. Povlačenje novih kredita znači produžavanje i inteziviranje poslovne agonije ukoliko kredit ne omogući stvaranje dodate vrednosti-profita. Država je sa bankama za tri godine plasirala 2 milijarde 840 miliona evra subvencionisanih kredita i nije uspela poboljšati likvidnost. Privreda duguje 20 milijardi evra koje ne može vratiti. Kreditima se ne rešavaju problemi koji su doveli do nelikvidnosti i nesolventnosti ogromnog broja preduzeća.
A oni su: visoki porezi i parafiskalna zahvatanja na rad, obimna i nestručna javna potrošnja, nepoštovanje Ustavom zagarantovane jednakopravnosti na tržištu: rad na crno, izbegavanje plaćanja poreskih obaveza, ne prijavljivanja radnika, ne plaćanja poveriocima…Kada bi država, javna preduzeća i lokalne zajednice platile privredi dug od milijardu evra mnogim preduzećima krediti ne bi bili ni potrebni.
Dakle, banke će i dalje plasirati kredite na osnovu svoje poslovne politike i metodologije klasifikacije preduzeća. Povećanje obima plasiranih kredita biće beznačajno. Efekti dogovora ostaće u sferi dobrih namera i dobre predstave. Vlada ne može učiniti ništa jer nema ni institucionalnu ni pravnu utemeljenost da kroz nekakve radne grupe rešava probleme sistema. Makar u tim grupama bili i naši najveći privrednici. Bolne i strukturne reforme jedini su odgovor na trom i neefikasan ekonosmki sistem. A jedino to niko ne najavljuje niti ima nameru da taj problem rešava.
Milan Knežević za sajt makroekonomija.org
kreditimakroekonomijalikvidacija
