Izvor: Politika, 22.Jan.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnje nam treba 4,5 milijardi evra za vraćanje dugova
Mnogo je rizika, poput pada privredne aktivnosti, povećanja budžetskog deficita, valutnih razlika…
Da li je Mlađan Dinkić, ministar finansija, u stanju da po pitanju visine javnog duga „okrene kola u rikverc”? Da li je realno da se taj nivo u 2014. godine spusti na 58 odsto BDP-a nakon trenutnih 60 procenata, odnosno očekivanih 65 odsto za 2013. godinu kako je on najavio?
Pri tom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sam ministar finansija priznaje da nam godišnje treba 4,5 milijardi evra za finansiranje glavnice duga, kamate i deficita budžeta.
Dinkić je najavio i da će se ubuduće jevtinije zaduživati tako što će povoljnijim zajmovima otplaćivati skuplje. Nema sumnje da računa na zaduživanje u evroobveznicama kod kojih se prinos u slučaju Srbije spustio na pet odsto na desetogodišnje i na 4,3 odsto na petogodišnje papire. Kamata, istina, nikada nije bila niža. Međutim, ne zna se koliko će taj trend trajati.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta smatra da je Dinkićev stav – preoptimističan.
– Bio bih zadovoljan da nivo javnog duga više ne raste i da se zaustavi na nivou 60-65 odsto. Obaranje javnog duga je, po meni moguće, samo jednokratnim većim prilivom, odnosno prodajom nečeg velikog poput „Telekoma” ili EPS-a. Inače, u kratkom roku, do 2104. godine, nema govora da se to postigne. Ne primećujem da neko drugi deli njegov optimizam – kaže Nikolić.
On potvrđuje da se sada jevtinije zadužujemo nego u istom periodu prošle godine. To pokazuje da su investitori spremni da nam pod povoljnijim uslovima pozajme novac. Promenjena je i strategija zaduživanja, jer se više zadužujemo u inostranstvu što nosi valutni rizik u vreme kada dug u budućnosti stiže na naplatu. Po Nikolićevim rečima, dobro je što je evroobveznicama pronađen alternativni način finansiranja budžeta, jer domaći investitori – banke – više nemaju istu pregovaračku poziciju.
– Valutni rizik može biti neprijatni faktor iznenađenja. Takva iskustva smo, uostalom, imali i to nije nemoguće s obzirom na pritisak koji postoji zbog visokog nivoa javnog duga koji je teško servisirati– kaže ovaj stručnjak.
Po Nikolićevim rečima, priliv od PDV-a je mnogo manji od očekivanog što nije dobar signal i može se dogoditi da poreska reforma, ako je prouzrokovala pad privredne aktivnosti, može da napravi veći problem nego što smo imali.
– Paralelno sa fiskalnom reformom potrebne su nam investicije. Za sada možemo samo da se oslonimo na radove najavljene u „Železnici”, „Fijatu” i Nis-u. Kod nas izvoz ne može da ublaži efekat mera štednje, jer robni izvoz čini samo 20 odsto BDP-a. Znači impulsa tražnje sa te strane nema. Samo domaća tražnja može da utiče na rast, a ona je sada, usled mera štednje, smanjena. Da nije bilo javne potrošnje u prošloj godini pitanje je da li bi pad BDP-a bio samo dva odsto ili i veći – smatra Nikolić.
Da rizik povećanja budžetskog deficita može da pokvari računicu ministra Dinkića o smanjenju javnog duga potvrđuje i Miroslav Zdravković, urednik sajta makroekonomija.org.
– Povećanje stope PDV-a u poslednjem tromesečju 2012. godine dovelo je do manje privredne aktivnosti, manjih poreskih prihoda, veći je budžetski deficit, manja je potrošnja budžeta – kaže Zdravković.
U decembru su prilivi u budžet iznosili 69,1 milijardu dinara i bili su manji nominalno za 4,3, a realno za 14,7 odsto u odnosu na isti mesec 2011. Deficit je iznosio 30,6 milijardi dinara i samo je bio veći u februaru (31,2 milijarde), a u aprilu 2012. imao je sličnu vrednost (30,2 milijarde dinara).
– Pad naplate osnovnih poreskih izvora u decembru i u poslednjem tromesečju je zabrinjavajući. U decembru je naplaćeno PDV-a u iznosu od 31,2 milijarde dinara što je nominalno manje za 30,2, a realno za 37,8 odsto u odnosu na isti mesec 2011. godine. U poslednjem tromesečju, a uprkos povećanju stope PDV-a, ili upravo iz tog razloga, naplaćeno je PDV-a u iznosu od 103,3 milijarde dinara, što je nominalno manje za četiri odsto u odnosu na isto tromesečje 2011. godine, dok je realno smanjivanje iznosilo 14,5 odsto i ovo je najdublji pad naplate poreza od drugog tromesečja 2009. godine – kaže Zdravković.
U zbiru od PDV, carina i akciza naplaćeno je 48,2 milijarde dinara, što je nominalno smanjenje za 26,4 odsto, a realno za 34,4 odsto.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da cena zaduživanja zavisi od mnogih faktora. Prvo od cena kapitala na međunarodnom finansijskom tržištu. Sada je cena kapitala prihvatljivo niska, ali je pitanje koliko će da bude ubuduće.
– Važnije je kako nas rejting agencije procene, odnosno koji nam rang daju. Sada su nam smanjili rejting, što će uticati na stanje duga. Dalje zaduživanje zavisi i od toga kakva je makroekonomska, odnosno fiskalna pozicija i stanje zaduženosti. Fiskalni kapacitet države je takođe veoma bitan. Mi se sada zadužujemo da vraćamo stari dug, što može da bude prihvatljivo do trenutka dok su kreditori spremni da nas podržavaju, tj. da se možemo zadužiti više nego što treba da vratimo stari dug. Sve je veoma neizvesno i podložno velikom broju faktora koji su uglavnom sa negativnim dejstvom – objašnjava Milićević.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 22.01.2013.
Godišnje 4,5 mlrd. evra samo za vraćanje dugova
Izvor: Kamatica.com, 23.Jan.2013, 09:30
Da li je Mlađan Dinkić, ministar finansija, u stanju da po pitanju visine javnog duga „okrene kola u rikverc”? Da li je realno da se taj nivo u 2014. godine spusti na 58 odsto BDP-a nakon trenutnih 60 procenata, odnosno očekivanih 65 odsto za 2013. godinu kako je on najavio?..
.jpg)
