Izvor: Politika, 03.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj recesiji se ne nazire
Ekonomisti upozoravaju na neodrživost sadašnjeg budžetskog deficita. – Minus u državnoj kasi podmiriti novim zahvatanjem BDP, a ne povećanjem poreza na dodatu vrednost
Dosadašnje mere vlade još nisu dale uverljive statističke pokazatelje na osnovu kojih bi mogli iole pouzdano da zaključimo o nekakvom boljitku u našoj ekonomiji. Strmoglav pad svih pokazatelja poprilično je usporen, ali kraj recesiji, ne samo kod nas, još se ne nazire, upozorio je juče na konferenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za novinare urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” Stojan Stamenković.
Do ovakvog zaključka on i njegov tim došli su ponajpre zbog osetnog malaksavanja industrijske proizvodnje u aprilu – za čitavu petinu u odnosu na lanjski prosek. Osim prehrambene industrije, u kojoj je pad jedva dva procentna poena prema prošloj godini, sve ostale grane su u „debelom” minusu – proizvodnja čelika opala je 78 procenata. Tokom aprila došlo je i do usporavanja proizvodnje u energetskom sektoru. U takvim okolnostima nije čudo što se usporavaju i izvoz i uvoz. Naše kupovine u svetu padaju čak brže od eksporta, ali to nije mnogo promenilo nepovoljan odnos između izvoza i uvoza – pokrivenost uvoza je manja od 50 odsto.
Za Stamenkovića je, međutim, najveća nevolja naše ekonomije pad investicija od svih 22 procenta. To je, po njemu, najveća opasnost za Srbiju i njenu blisku budućnost.
Zbog svega toga on ne odustaje od ranije izrečenih prognoza o padu ukupne privredne aktivnosti i bruto domaćeg proizvoda između 5,5 i šest odsto. Da je to njegovo viđenje veoma blisko realnosti, svedoče i poslednji podaci „okačeni” na sajtu MMF u kome ta svetska finansijska institucija u svojim, istina pesimističkim procenama, očekuje pad našeg BDP za šest odsto.
Srbija u tom pogledu, smatra jučerašnji sagovornik poslenika medija, nije nikakav izuzetak u odnosu na svet. Sve zemlje EU u padu su 4,4, u evrozoni – 4,6, Nemačka – 6,9, Francuska – 3,2 i Italija – 5,9 procenata. Recesija će, dakle, smatra Stamenković, potrajati i kod nas i kod njih, a prvi pouzdan znak da oni izlaze iz tog ekonomskog mrtvila biće realan rast izvoza. I sa njim, međutim, povratak svetske i naše ekonomije na pređašnje stanje, pre početka krize, potrajaće godinama.
Šta još Srbiji ne ide u prilog? Inflacija. U svim zemljama EU, uz malaksavanje privredne aktivnosti, došlo je i do osetnog pada inflacije – u aprilu bila je 1,2, a u maju – nula. Kod nas je godišnji rast potrošačkih cena (april 2008. prema istom mesecu 2009) bio 8,8 procenata. Po Stamenkoviću, to je još jedan dokaz rđavo organizovanog privrednog sistema i ekonomije u kojoj cene pod kontrolom države rastu neuporedivo brže od onih koje „nadzire” centralna banka. Da se i ne govori o uvođenju visokih akciza na gorivo, alkohol i cigarete.
I na kraju, za Stamenkovića, najveći izazov za vladu biće sve veći budžetski jaz. Budžetski prihodi padaju u odnosu na prošlu godinu za najmanje petinu. Gotovo po svim osnovama, osim od akciza. Sve ukazuje, smatra urednik MAT-a, da će realan pad budžetskih prihoda ove u odnosu na prošlu godinu biti najmanje deset odsto.
Srbiji i bez tog minusa sledi, međutim, neminovan rebalans budžeta. Predstojeće redovne konsultacije u avgustu sa Misijom MMF treba iskoristiti za dogovor o „peglanju” tog minusa, jer će pad BDP biti sigurno veći od projektovanih dva odsto, čime se ruše sve sadašnje projekcije. To, po Stamenkoviću, treba učiniti većim zahvatanjem od nacionalnog kolača, do pet odsto, nego povećanjem PDV. Ovo tim pre što se od svetskih i evropskih kreditora očekuje budžetska podrška od oko 300 miliona evra.
Stamenković je podsetio da i najveće i najjače evropske zemlje povećane javne izdatke ravnaju zaduživanjem na račun BDP. Do juče je maksimum budžetskog deficita u BDP bio 1,5, a sada svih devet procenata. Amerika ima 10, a Velika Britanija – 11 odsto. Naših pet, kako je zaključio Stamenković, ne izgleda tako strašno.
S. Kostić
[objavljeno: 03/06/2009]
