Izvor: Politika, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraći rokovi za otplatu kredita
Tek što su se privikli na ograničeni period otplate keš kredita, građane očekuje novo zaoštravanje kreditnih uslova. Ovoga puta na udaru će biti ročnost potrošačkih kredita, pozajmica po tekućim računima, a izmene će se odnositi i na revolving kreditne kartice. Kraći rok je isplativiji, jer se tako bankama vraća manje duga, ali je problem u tome što su plate male da bi građani bili više kreditno sposobni za više iznose kredita.
Bankarima je ponuđeno da nađu zajednički modus >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ograničenja perioda otplate za pomenute usluge. Predlog je preko Udruženja banaka već prosleđen NBS. Uskoro će se saznati da li će banke dobrovoljno pribeći onome što im je guverner savetovao da same učine, ili će, u protivnom, NBS preduzeti restriktivnije mere s namerom sa se smanji potrošnja.
NBS, u zavisnosti od efekta smanjenja roka otplate keš kredita, planira nove mere. Tako bi ubuduće i pozajmice po tekućim računima i kreditnim karticama bile na rok otplate do dve godine, potrošački krediti na pet godina, a namenski za automobile na sedam. Krediti za refinansiranje keš i pozajmica po tekućem računu, kao i po karticama, na rok do dve godine.
Kako za revolving kredite po kreditnim karticama nije moguće utvrditi rok trajanja, bankama je preporučeno da se drže određenih principa, pre svega da mesečna obaveza iznosi najmanje pet odsto, uključujući i kamatu. Trebalo bi i da se izmeni utvrđivanje kreditne sposobnosti, odnosno da se smanji mogućnost zaduživanja kod revolving kartica.
Zaduženost građana se u poslednjih mesec dana povećala za jedan procenat. Uprkos tome, podaci Kreditnog biroa potvrđuju da prag prekomerne zaduženosti nije pređen i da su građani najuredniji dužnici. Čak su "kreditni zavisnici" uredniji nego pre godinu-dve u otplati duga bankama i za lizing usluge.
Kako za naš list ističe Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, na osnovu evidencije Kreditnog biroa, građani najurednije vraćaju zajmove, jer sa otplatom mesečnog duga do 60 dana trenutno kasni samo 1,2 odsto korisnika kredita, dok ih je u docnji krajem prošle godine bilo 1,4 odsto.
Dugalić očekuje da će mere Narodne banke za ograničenje kreditiranja građana dati rezultate i da tražnja neće rasti prekomerno. Premda građani nisi jedini krivci za prekomernu potrošnju. Kako navodi, od kada je uveden limit na period otplate do dve godine, obim gotovinskih kredita je smanjen za oko četiri milijarde dinara, sa 132 milijarde, koliko je iznosio pre mesec dana, na 128 milijardi. Istovremeno, potrošački zajmovi su ostali na istom nivou, dok su stambeni krediti odobreni u iznosu višem za sedam milijardi dinara.
Dugalić očekuje da će i druge banke uskoro krenuti primerom Sosijete ženeral banke, koja je snizila i uvela fiksne kamate na stambene kredite na 6,73 odsto godišnje. On je skrenuo pažnju da je u Srbiji ključni problem visoka cena kvadratnog metra, dodavši da i kad bi klijent dobio kredit bez kamate, mesečna rata bi bila prevelika za naš standard, upravo zbog cene novog stana.
-----------------------------------------------------------
Građani duguju 271 milijardu dinara
Od ukupnog duga od 809 milijardi dinara, koliko je iznosio poslednjeg dana septembra evidentiran u Kreditnom birou, oko trećina, tačnije 271 milijarda, jeste dug građana, a ostalo preduzeća. Prošle godine ukupna suma stambenih kredita iznosila je oko 50 milijardi dinara, a ove je dostigla oko 67 milijardi dinara.
U strukturi ukupne kreditne zaduženosti građana Srbije stambeni krediti učestvuju sa oko 20 odsto.
[objavljeno: ]
.jpg)
