Izvor: B92, 03.Jun.2015, 17:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kostić i Tedeski bi da prave Adria Balkan
Preduzetnici političarima zadali niz zadataka. Kostić, Tedeski i Puljić žele da stvore brend '' Adria Balkan '' ili '' Adria ''.
Najmoćniji poslodavci koji zapošljavaju stotine hiljada ljudi, političari, bankari, evropski zvaničnici okupili su se u Portorožu oko inicijative Summit 100 kako bi poslali poruku da region mora raditi zajedno kako bi iskoristio potencijal u investicionom smislu, ali i da bi našli svoju poziciju, a ne postali podružnica velikih evropskih firmi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
U zaključima nakon dva dana intenzivnih razgovora i poslovnih pregovora, preduzetnici su političarima dali niz zadataka. U sektoru turizma traže manji PDV i subvencije. Popunjenost hotela u regionu je 40 do 50 odsto bez obzira na to da li je reč o Ljubljani, Zagrebu ili Beogradu. Tri su smera kojima treba ići: obratiti se penzionerima koji sve više putuju i na taj način produžavaju sezonu, usmeriti se na banjski turizam i ostvariti projekat Balkan. PDV u regionu za turizam i turističke usluge iznosi od 7 do 13 odsto i trebalo bi ga dodatno smanjiti i tražiti subvencije da bi se osigurala ulaganja, kažu preduzetnici. Energetičari su se koncentrisali na obnovljive izvore energije i ujednačavanje poslovne prakse, piše Večernji list.
Velike državne kompanije imaju ograničenu mogućnost ulaganja pa drže da za održanje treba olakšati kooperaciju. Ciljevi su ujediniti principe i načine poslovanja, izmiriti konflikte između energetike i zaštite životne sredine, pojednostaviti i pojeftiniti fluktuaciju energije iz obnovljivih izvora preko granica te osnovati regionalno koordinaciono telo u kojem bi učestvovala ministarstva, komunalna preduzeća, privredne komore te EBRD i druge neutralne međunarodne institucije. Sektor proizvodnje i prodaje hrane i pića, među kojima su Emil Tedeski Agrokorovi Damir Kuštrak i Ljerka Puljić kao i srpski kralj šećera Miodrag Kostić, zagovaraju krovni brend za prezentaciju '' Adria Balkan '' ili '' Adria ''.
“To je potreba jer količine vina, maslinovog ulja i sira sa naših prostora, a pogotovo pakovani proizvodi poput konditorskih industrija i pića svetski su nerelevantne ako nastupamo sa pozicije pojedinog proizvođača. Italija je pozitivan primer za integrisanu prodaju konkurentskih proizvođača u specijalizovanim prodavnicama zemlje porekla, a kako smo mi male zemlje, onda je region jedino rešenje”, kazao je Tedeski.
Traže i da se poreskim tretmanom stimuliše spajanje jer je bolja percepcija građana kad se kompanije spajaju u odnosu na preuzimanje. Grupa koja je raspravljala o razvoju ekonomije bazirane na znanju istakla je brain-drain kao veliki problem regiona jer je s naših područja u inostranstvo otišlo 200.000 ljudi mlađih od 30. Ideja preduzetnika jeste da u narednih pet godina dovedu 100.000 stranih studenata u region i da to naplaćuju. Za to je potreban konzorcijum regionalnih lidera u obrazovanju i mogućnost nostrifikacije profesora i studenata, kooperacija sa međunarodnim univerzitetima i marketing baziran na toj osnovi. Treba se obraćati Bliskom i Dalekom istoku i fokusirati se na medicinu i inženjering. Preduzetnici iz sektora digitalizacije govorili su o digitalnom potpisu i mikroplaćanja s obzirom na to da za njih ne postoji platforma. Vlada na digitalizaciju gleda kao na ponovnu potrebu kupovanja softvra ili hardvera, istakli su, ali reč je o kupovanju znanja. Traže '' digitalni glas odozgo '' odnosno nosioca kojem će se svi obraćati, a to bi bilo neko telo unutar države. Digitalnu agendu treba implementirati u političke programe svake stranke, zatražili su.
Više od poruka koje su stigle sa panela i govornica učesnika Summit100 poručilo je poslovnim inicijativama i susretima koji bi mogli odigrati važnu ulogu u idućim mesecima. U velikim projektima ulogu bi mogao imati i Junkerov plan, koji je pokazao prve rezultate. Poznato je da je Aerodrom Dubrovnik odabran kao prvi projekat za koji će EU garantovati, a među osam projekata na listi za finansiranje jedini je projekat sa područja regije.
Verner Hoier, predsednik Evropske investicione banke, istakao je da se još bruse tehnički detalji koji se unapređuju na svakodnevnom nivou, ali veruje da bi uz pomoć tog posola investicija EU mogao nadoknaditi zaostatak za ostalim tržištima. Investicije u EU pale su za 15 odsto, a u odnosu na Aziju i Ameriku u inovacijama EU zaostaje za 1,8 odsto BDP-a. U infrastrukturu, uz naglasak na transport, treba uložiti još 50 milijardi evra.
“Mogli bismo da povećamo apsorpciju iz fondova Evropske unije isključivo ako ponudimo savetodavne usluge zemljama i finansijsku podršku za podmirivanje sufinansiranja EU projekata”, poručio je Hojer i obećao podršku EIB-a.
.jpg)
