Izvor: Politika, 16.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korpa puna suvog hleba
Tokom prošle godine svaki građanin Srbije je pojeo 109,5 kilograma hleba i peciva – ili tri puta više od stanovnika industrijski razvijenih zemalja
U mesečnim primanjima prosečne porodice u Srbiji izdaci za hranu i bezalkoholna pića sada učestvuju sa više od 43,5 odsto, pokazala je poslednja anketa o potrošnji Republičkog zavoda za statistiku. Prema nekim računicama, do kraja ove godine, na ishranu će odlaziti gotovo polovina prosečne neto zarade, što bi, kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stručnjaci, bilo neslavno za domaću ekonomiju.
Potrošačima u Srbiji je kupovna moć ograničena, ponuda prehrambenih proizvoda je dobra, ali su cene previsoke. Nacija je neuhranjena, a u strukturi potrošnje čak dve trećine čine proizvodi životinjskog porekla, čije cene poslednjih godinu dana najviše rastu, pokazalo je istraživanje Vojislava Stankovića, saradnika Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.
– U razvijenim zemljama na troškove ishrane odlazi između 12 i 22 procenta kućnog budžeta, dok se u Srbiji troškovi za ishranu u poslednje dve godine ubrzano povećavaju – kaže Stanković. – To je pokazatelj privrednog rasta i razvoja ove zemlje. Od 2003. do 2006. godine, prema podacima statistike, u strukturi potrošnje domaćinstava učešće izdataka za hranu i bezalkoholna pića variralo je između 37,1 i 42,5 odsto. Na prehrambene proizvode, bez hleba i peciva, prosečno domaćinstvo je tokom prošle godine trošilo 41 odsto raspoloživog novca (prošlogodišnji prosečan budžet domaćinstva u Srbiji iznosio je 35.414 dinara). Za pokriće prosečne potrošačke korpe u decembru 2007. bilo je potrebno izdvojiti 87 odsto, a minimalne korpe 55 procenata neto zarade. Prosečne zarade samo četiri grada – Beograd, Novi Sad, Smederevo i Pančevo pokrivale su prosečnu korpu. Ostali gradovi su bili ispod proseka.
Istraživanje je pokazalo da se u korpi po glavi stanovnika našlo 169 kilograma povrća, najviše krompira. Skromno u odnosu na razvijene zemlje, u kojima stanovnik godišnje potroši i do 300 kilograma povrća. Ipak, svaki građanin je kod nas pojeo 109,5 kilograma hleba i peciva ili tri puta više od stanovnika industrijski razvijenijih zemalja.
– U Srbiji se godišnje potroši 87,1 litar mleka i mlečnih proizvoda ili 60 litara mleka po stanovniku, dok Nemci, na primer, troše sa prerađevinama od mleka oko 300 litara. Prosek Evropske unije je između 120 i 130 litara po stanovniku – kaže Stanković.
Zahvaljujući dobroj ponudi i cenama koje su bile neuporedivo niže, tokom prošle godine jelo se i više mesa. Potrošnja svinjetine je bila na nivou Evropske unije – 20,3 kilograma po stanovniku, ali je zato mnogo smanjena potrošnja goveđeg mesa. Već ove godine sa cenama svinjske šnicle, koja je u odnosu na januar prošle godine skuplja za oko 70 odsto, slika je sigurno drugačija.
Da li nemamo tradiciju u potrošnji voća ili su nas paprene cene opredeljivale samo za pojedine vrste, tek u konzumiranju svežeg i prerađenog voća u odnosu na razvijeni svet mnogo zaostajemo. Za razliku od onih koji imaju dublji džep, pa godišnje troše do 300 kilograma voća, kod nas je ta količina pet puta manja po glavi stanovnika. Najviše jedemo jabuke, nešto manje banane, a gotovo nimalo ostale vrste voća, kao što su limun, šljive, trešnje, kajsije i breskve. U ishrani smo 2007. koristili i manje šećera od stanovnika u zapadnim zemljama, što je možda dobro, ali zato prednjačimo u potrošnji ulja, a u svetu se vode kampanje protiv masne hrane, pa se i potrošnja smanjuje.
Rast cena namirnica je nastavljen i u ovoj godini. Samo su poljoprivredni proizvodi u septembru, u odnosu na prošlogodišnji prosek, bili skuplji za 6,5 odsto. Rast cena industrijsko-prehrambenih proizvoda bio je izuzetno visok – u septembru je u odnosu na prosek 2007. zabeleženo povećanje od 22,2 odsto, a u odnosu na septembar prošle godine 18,3 odsto, ukazuje Stanković. Kumulativno poskupljenje poljoprivrednih proizvoda iznosilo je 25 odsto.
– Treba li, po ko zna koji put, objašnjavati razloge? Srbija u poslednje tri godine beleži konstantan pad poljoprivredne proizvodnje, što uz makaze cena i poremećaj pariteta dovodi do poremećaja na tržištu. Rastu cena doprineli su unutrašnji, ali i spoljni faktori. Prema podacima Svetske banke, cene hrane su u poslednje dve godine rasle između 11 i 12 procenata godišnje, što je doprinelo rastu inflacije u svetu – kaže Vojislav Stanković.
Utisak ovdašnjih potrošača je da su se mnogi proizvođači osnovnih namirnica, iako je došlo do pada cena pšenice, oglušili i zadržali stare cenovnike. Tako hleb još drži cenu, a i ulje, koje bi, kažu stručnjaci, prema svim parametrima, u maloprodaji trebalo da košta oko sto dinara. Spisak namirnica koje su poskupele poslednjih godinu dana je podugačak, a onih koje su pojeftinile gotovo zanemarljiv.
– Od početka naredne godine, kada krene prva faza primene SSP-a, možemo očekivati uvoz prehrambenih namirnica, a time i širi asortiman. Država će solidno popuniti budžet, kao i trgovci, međutim potrošači neće ućariti, jer će i uvozni proizvodi, zbog istih poreskih opterećenja, imati cene kao i domaći – kaže Vojislav Stanković.
-----------------------------------------------------------
Glad u svetu
Povodom Svetskog dana hrane, juče je „Galup internešnal” objavio rezultate istraživanja u 56 zemalja. U periodu od juna do septembra 2008. godine anketirano je više od 58.600 ispitanika, koji predstavljaju populaciju od 1,5 milijardi.
Trećina je navela da im se u proteklih 12 meseci dešavalo (često, ponekad ili retko) da, oni i njihove porodice, nemaju dovoljno hrane. Glad je najčešća pojava u afričkim zemljama, dok je u Zapadnoj Evropi svega sedam odsto stanovnika bilo spremno da se složi sa tvrdnjom da je bilo gladno.
Ni u Srbiji, ni u zemljama regiona, nije mnogo bolja slika. Makedonija je na vodećem mestu sa 21 odsto građana koji, u proteklih godinu dana, nisu imali dovoljno hrane za svoju porodicu. Za njom sledi Bugarska sa 17, Rumunija sa 14, dok je Srbija na četvrtom mestu u regionu, gde 12 odsto ispitanika navodi da im se u proteklih godinu dana često ili ponekad događalo da nemaju dovoljno hrane.
Građane Albanije gotovo da i ne pogađa problem nedostatka hrane, pokazalo je ovo istraživanje.
Jelica Antelj
[objavljeno: 17/10/2008]
.jpg)
