Izvor: B92, 10.Jul.2012, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korpa ne veruje statistici
Beograd -- U Srbiji su pileći bataci poskupeli 29 odsto, prevoz autobusom 20 odsto, kafa 16 procenata, a flaširana voda na primer 15,4 odsto.
Koliko je onda relevantna sledeća statistika: od početka godine, a zaključno sa majem, zvanična inflacija u Srbiji iznosi 4,1 odsto. U odnosu na maj 2011, rezultati su još bolji, jer je tako meren, rast cena izneo tek 3,9 odsto.
U Srbiji, u kojoj 42 odsto prihoda prosečnog domaćinstva odlazi samo na hranu, a ostatak na higijenu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i komunalije, pojeftinjenje nekih proizvoda kao što su, npr, LED televizori ili laptopovi teško da ulazi u bilo čiju kalkulaciju svakodnevne „kućne“ inflacije.
Daleko bolji pokazatelj toga, bilo bi poređenje cena realnih potrošnih proizvoda u stvarnim radnjama u Srbiji, danas i pre nekoliko meseci.
Novembra prošle godine cene su zvanično porasle za 0,9 odsto u odnosu na oktobar, ali su u decembru pale za 0,7 odsto. Te cene su zatim u prvih pet meseci ove godine skočile za 4,1 odsto, što znači da je inflacija od oktobra do maja bila 4,3 procenta.
U istom periodu inflacija naše korpe bila je 11,5 odsto, ako se posmatra prosečan procentualni rast cene svakog proizvoda.
Još gore, piše Danas, ako se gleda stvarno poskupljenje celokupne korpe proizvoda od oktobra do danas, onda rast cena iznosi čak 14,3 odsto. Država još nije objavila zvanične podatke o inflaciji za jun, ali je jasno da su cene svakodnevnih namirnica porasle drastično više nego što bi trebalo, gledajući na nivoe inflacije kojima se bavi statistika.
Bivšeg guvernera Radovana Jelašića novinari su jednom pitali otkud to da je inflacija tako niska, a cene tako visoke. „Zato što u statistiku inflacije ulaze i plazma televizori, a oni su pojeftinili 30 odsto“, glasio je, otprilike, guvernerov odgovor. Isto pitanje i danas je na usnama mnogih, a teško da bi i odgovor mogao biti drugačiji, kad bismo ga zatražili od nadležnih.
Kada se računi uporede, vidi se da građani danas za iste proizvode plaćaju mnogo više nego što pokazuju zvanični podaci.
Tako su, recimo banane pre nešto više od osam meseci koštale 75 dinara u DIS-ovom hipermarketu u Beogradu, a danas u istoj prodavnici koštaju 90 dinara, što odgovara rastu od 20 odsto. Pakovanje Grand kafe od 500 grama u istoj radnji je ranije koštalo 390 dinara, a sada 443, što je poskupljenje od 13,6 procenata. Ta ista kafa u pakovanju od 200 grama u Maksiju je poskupela za 16,7 odsto.
Meso je takođe znatno nepristupačnije danas. U Amanu, koji ima više od 60 objekata u Srbiji, krmenadle su poskupele za 23,7 odsto, skočivši sa 379 na 469 dinara. Istina, bataci su ovog vikenda u Amanu bili na akciji, pa umesto 357 sada koštaju 310 dinara, što je za 4,6 odsto manje nego u oktobru kada su koštali 325 dinara.
Higijena je takođe znatno skuplja, na šta je u dobroj meri uticao i pad dinara, s obzirom da proizvodi iz ove kategorije često potiču iz uvoza. Tako u DIS-u omekšivač „kiko“ sada košta 11,5 odsto više nego pre osam meseci, „cilit“ 9,7, a Žiletova pena za brijanje čak 54 odsto više. Perfeksov toalet papir poskupeo je za 21,5 odsto.
Mleko je skuplje za pet do sedam odsto, eurokrem za 20, a pirinač za 10 odsto.
Prema istraživanju Danasa, 770 dinara više platimo osnovne namirnice za samo osam meseci, ili „lična inflacija“ od preko 14 procenata.
