Izvor: B92, 25.Maj.2012, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontinent gladi - obećano tržište
Adis Abeba -- Afrika je prepoznatljiva kao populaciono najbrže rastući kontinent na svetu, međutim, priča koja se ne spominje često je ona o ekonomskom usponu tog kontinenta.
U poslednjoj deceniji, ukupna stopa afričkog privrednog rasta približila se azijskoj, a prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda, države na tom kontinentu koji će sutra slaviti Dan Afrike, beležiće u narednih pet godina brži rast od ostalih delova sveta.
Nedavni izveštaj Afričke razvojne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banke (ADB) predviđa da će, do 2030, većinu stanovništva u afričkim zemljama i dalje činiti niža srednja i srednja klasa, a da će domaća potrošnja skočiti na 2,2 biliona dolara sa 680 milijardi iz 2008.
Sedam od 10 najbrže rastućih svetskih privreda su afričke. Kontinent je izuzetno bogat resursima, što sigurno doprinosi privrednom rastu, ali neke nove studije pokazuju da su najveći pokretači rasta manje karakteristični za Afriku, ali više obećavaju u budućnosti. To su trgovina na malo i veliko, transport, telekomunikacije i prerađivačka industrija.
Globalna konsultantska firma "Mekinsli end ko" navodi da Afrika već ima veći broj potrošača srednje klase nego Indija, koja je sa 1,2 milijarde stanovnika druga najmnogoljudija država u svetu, posle Narodne Republike Kine.
Velike kompanije, u oblastima od maloprodaje do tehnologije, gledaju na Afriku kao novo obećavajuće tržište, a mnoge firme već uveliko investiraju na kontinentu.
U izveštaju ADB, niža srednja klasa definiše se kao grupa stanovnika sa dnevnom per kapita potrošnjom od dva do 20 dolara, prema kursu američke valute iz 2005, što je toliko nizak prag da skeptici brinu da je izazvao preuranjenu euforiju o napretku kontinenta.
Autori izveštaja, međutim, ukazuju da definicija uključuje i druge varijable, kao što su obrazovanje, aspiracije i stil života.
Širom podsaharske Afrike, investicije u obrazovanje značajno su porasle tokom poslednjih 10 godina. Broj dece upisane u srednje škole skočio je za 48 odsto u periodu od 2000. do 2008, prema podacima Ujedinjenih nacija, a broj stanovnika sa srednjom školom uvećan je za 80 odsto.
Neki od najvećih ekonomskih stručnjaka u Africi, medjutim, smatraju da na kontinentu mora da bude smanji zavisnost od inostrane pomoći i dodje do tačke u kojoj će moći sama da finansira svoj razvoj.
Sada je pravo vreme za to, budući da se u Africi odvija ekonomski procvat, uz godišnje stope rasta i do osam odsto.
"Moramo da mobilišemo domaće resurse", naveo je profesor predmeta Razvoj Afrike na Londonskoj školi ekonomije Tandika Mkandavire.
Mkandavire je, međutim, poručio da bi inostrana pomoć mogla biti korisna kada bi bila povezana sa privrednim rastom.
"Problem je tip pomoći, ne pomoć sama po sebi. U poslednjih 20 godina, pomoć više ne odlazi na razvojne ciljeve, već se koristi u svrhu političke stabilizacije, uslovljavana je i služi za bogaćenje pojedinaca, umesto za otvaranje novih radnih mesta ili unapređenje razvoja", kazao je profesor.
Dobra vest je da je inostrana pomoć za Afriku već dosta smanjena. Kkontinent beleži privredni rast od sedam do osam odsto godišnje, a strana pomoć čini oko tri do četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) afričkih zemalja. Pomoć će vremenom nastaviti da se smanjuje u odnosu na ukupnu potrošnju resursa.
Afričke zemlje slabo se kotiraju u odnosu na druge velike regione u usponu, kao što su Kina i Indija, koje trenutno uštede 35 do 40 odsto BDP. Tako značajna razlika u stopi štednje može da napravi veliku razliku izmedju rastućih i ekonomija u stagnaciji. Sledeći korak je povezati privredni rast i socijalnu uključenost gradjana, da bi se osigurao razvoj za sve.
Vlade afričkih zemalja će, međutim, morati pametno da iskoriste dodatne prihode, da bi monetarna dobit bila upotrebljena za razvoj privreda, ukazao je Mkandavire.
"Moramo vlade da učinimo efikasnijim. Potreban nam je funkcionalniji sistem oporezivanja i kultura obuzdavanja potrošnje, kultura štednje", ocenio je on.
Države podsaharske Afrike u proseku štede svega 15 odsto svog BDP, u odnosu na 20 do 25 odsto s kraja 1970-ih, navela je Ekonomska komisija UN za Afriku.
Izvršni direktor nezavisne agencije za podršku regionalnom dijalogu za prevazilaženje siromaštva, "Južnoafrički fond", Nevil Gejbrijel naveo je kako veruje da je rastuća i mlada srednja klasa jedan od ključnih faktora za napredak Afrike.
Ta grupa stanovnika je u poslednjih nekoliko godina već pokazala politički uticaj, pogotovo tokom Arapskog proleća, a sada treba da pokaže i ekonomski uticaj, naveo je Gejbrijel. "Mlada srednja klasa biće pokretač afričkog razvoja na srednji i dugi rok", poručio je on.
Vlade afričkih zemalja iz tog razloga treba da osiguraju da se prirodni resursi adekvatno koriste za kreiranje radnih mesta, da bi ta nova srednja klasa postala produktivan deo društva.
Trenutno između sedam i deset miliona mladih Afrikanaca traži posao.
