Izvor: TvojPortal.com, 31.Maj.2012, 08:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komunalije i hrana pojedoše standard
Izvor:dnevnik.rs Ako poredimo plate i standard koji smo imali pre četiri godine sa sadašnjim, može samo da nas zaboli glava. U trenutku kada je evro bio najslabiji, u julu 2008. i iznosio 78,5 dinara, prosečna plata je bila 33.058 dinara, odnosno 421 evro. Prosečna plata ove godine iznosila je oko 40.000 dinara, i moglo je za nju da se kupi oko 360 evra. A cene namirnica i drugih potrepština i u ovom mesecu rastu, raste i evro te se mogu očekivati samo nova poskupljenja. Doduše, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << poslednjoj statistici porasle su nam i plate, ali aprilskih oko 42.000 ne mogu se posmatrati kao „obične” zarade jer je u mnogim firmama isplaćen regres za godišnji odmor, a pogurao ih je javni sektor.
Elem, sa prosekom smo 2008. godine mogli da podmirimo troškove potrošačke korpe, a sada nam je potrebna barem jedna i po zarada. Na trpezu trošimo više od 40 odsto kućnog budžeta, a za stanovanje, struju, gas, voda, prevoz čak 27 odsto prihoda u domaćinstvu. Recimo, prosečan račun za stan od 50 kvadrata 2008. bio je 3.000 dinara, a sada dva puta toliko. Upravo to su pravi pokazatelji našeg životnog standarda. Kada podmirimo trpeze i platimo račune ostane tek pokoji cvancik. A gde smo spram Evrope najbolje govori podatak da je prošle godine u proseku na hranu domaćinstava u EU odlazilo 14,1 odsto kućnog budžeta. Budući da prosečno domaćinstvo u Srbiji za hranu troši skoro polovinu porodičnih prihoda, za druge izdatke, kao što su kultura, rekreacija, odlazak u restoran... ostaje i po nekoliko puta manje nego što je uobičajeno u zemljama Evropske unije, u kojima je hrana manje bitna stavka od komunalija. Jedine zemlje EU u kojima se, poput Srbije, na hranu troši više nego na stan su Litvanija, Malta, Portugal i Rumunija, pokazuju podaci evropske statistike, odnosno Eurostata. Zbog toga prosečnom srpskom domaćinstvu koje mesečno troši oko 48.000 dinara ostaje tek svaki deseti dinar za kulturu i rekreaciju, odlazak u restoran ili obnavljanje nameštaja. Srbija je, na prvi pogled, u prednosti kad su u pitanju troškovi za stanarinu, vodu, struju i grejanje, na koje u Srbiji odlazi oko 15 odsto, a u EU skoro četvrtina izdataka. U strukturi potrošnje srpskih domaćinstava, na kupovinu odeće i obuće otpada 4,8 odsto.
Pomenimo, potrošnja domaćinstava u prvom tromesečju ove godine je, prema procenama, ostvarila neznatan rast od 0,1 odsto desezonirano i pozitivno uticala na bruto domaći proizvod (BDP), navedeno je u Izveštaju Narodne banke Srbije o inflaciji. Na rast potrošnje ukazuje rast prometa u trgovini na malo, kao najznačajniji indikator, koji je, prema proceni NBS, u prvom kvartalu porastao za tri odsto desezonirano. Realni prihodi domaćinstava po osnovu zarada, penzija i socijalnih primanja, kao osnovni izvor finansiranja potrošnje, ostvarili su rast u prvom tromesečju, čemu je najviše doprineo porast zarada. Reklo bi se - ohrabrujući podaci. Ali, u to je teško uveriti one koji žive od srpskog proseka. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, domaćinstva u Srbiji koja u proseku imaju skoro tri člana u 2011. godini su mesečno raspolagala sa skoro 52.000 dinara.
S. Gluščević
U korpi 200 dinara
Građani dnevno, u proseku, u supermarketima pazare robu u vrednosti od 600 dinara.
Za tu sumu mogu se kupiti samo najosnovnije namirnice: hleb, jogurt, mleko, pileće meso i po kilogram krompira i jabuka. Međutim, prosečan račun u malim radnjama je tek oko 200 dinara.
