Izvor: B92, 29.Feb.2016, 13:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komšije traže sezonce, ko im najviše treba?
Sarajevo -- Rad tokom letnje sezone ponekad je jedini izlaz za veliki broj nezaposlenih osoba. Zbog toga radnici odlaze u susedne zemlje u potrazi za poslom.
U poslednje vreme u Bosni i Hercegovini nema dovoljno posla ni na građevini, a ni u poljoprivredi tokom letnje sezone, piše Večernji list. Sezonski poslovi uglavnom se mogu naći u poljoprivredi i građevinarstvu. U poslednje vreme u BiH nema dovoljno posla uopste mi se nije dopalo...
Kada je reč o susednim zemljama, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tokom leta posla ima uglavnom za ugostitelje.
Najveći broj sezonskih radnika iz BiH odlazi na rad u Hrvatsku i Crnu Goru. Posao najčešće nađu u ugostiteljstvu i građevinarstvu.
BiH nema sporazume o sezonskom zapošljavanju s ovim zemljama, pa najveći broj sezonskih radnika odlazi samostalno, zbog čega rade na crno.
Jedno od najtraženijih zanimanja tokom turističke sezone zasigurno je konobar. Ovaj nimalo lagan i zahtevan posao nije za svakoga pa njihov zadatak nije samo zapamtiti listu jela/pića i uslužiti gosta na vreme.
Osim brzine i fleksibilnosti, dobar konobar mora uvek da bude nasmejan i komunikativan. Naravno, od njih se očekuje i poznavanje bar jednog stranog jezika.
Za poslove u turizmu poslodavci najčešće traže kandidate koji imaju u proseku dve i više godina radnog iskustva, dok iskustvo nisu naveli kao važno u 43 odsto objavljenih oglasa.
U čak 66 odsto oglasa kao uslov navedena je srednja stručna sprema, nakon koje sledi izražena potreba za kvalifikovanim radnicima (28 odsto), a u manjem procentu (devet odsto) za radnicima sa stečenom višom ili visokom stručnom spremom.
Stručna sprema nije navedena kao uslov u 20 odsto oglasa. U susednoj Hrvatskoj ljudi rade kao kuvari, konobari, sobarice, čistačice, itd. Tokom građevinske sezone na Jadranu je druga grupa ljudi – veliki broj njih odlazi na te građevinske radove.
Pretpostavlja se kako čak 15.000 do 20.000 ljudi godišnje ide samo u Hrvatsku. To su neslužbene informacije, možda je taj broj i veći. Veliki broj tih ljudi koji odlazi u Hrvatsku ide na osnovu hrvatskih dokumenata, tj. posedovanja hrvatskih pasoša i sl., i tamo se oni ne tretiraju kao uvozna radna snaga nego kao domaća.
Za rad u inostranstvu vlada veliko zanimanje, ali samo mali broj oglasa stiže na adresu Agencije za rad i zapošljavanje BiH. Za jedan oglas, recimo za kuvara, u Agenciju stiže i do 200 prijava. Od ostalih zemalja Evropske unije, radnici iy BiH najčešće biraju poslove u Sloveniji.
