Izvor: Politika, 21.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko vredi naš bakar
Različita su mišljenja o dugu kompanije, vladinoj strategiji privatizacije, broju prekobrojnih, ulozi države kao kontrolora
BOR – I pored velikog interesovanja inostranih kompanija za kupovinu Borskog kombinata bakra, nije potpuno izvesno koliko će se od 19 zainteresovanih, koliko ih je do sada nezvanično slalo ponude, i zvanično javiti na tender, raspisan od 1. septembra do 30. oktobra. Mnogi zainteresovani će tek da se preračunavaju, a neki su, svakako, zbunjeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sve glasnijim i otvorenijim sporenjima, stručnim i laičkim, oko koncepcije zvanično usvojene strategije Vlade Srbije o restrukturiranju i privatizaciji borske kompanije.
Nije mali broj onih koji zameraju vladi što prodaje bezvrednu imovinu u vidu dotrajale opreme, a ne i ukupan kapital sa velikim rudnim bogatstvom, veoma upotrebljivom infrastrukturom i radnim i stručnim iskustvom zaposlenih. Jedna je cena ako se prodaje imovina, a sasvim druga ako se prodaje i kapital. Nije svejedno i što je Kombinat sa tri svoje proizvodne celine (rudnici u Boru, rudnik u Majdanpeku i Borska topionica bakra) zvanično ponuđen po ceni od 266,7 miliona evra, a ne po nekoj višoj, procenjenoj, nezvanično, na milijardu i 200 miliona evra.
Razlika u proceni vrednosti imovine je, dakle, ogromna, baš kao što su različita i mišljenja o tome koliki je stvarni dug borske kompanije (600 miliona dolara ili 77 miliona evra). Zatim, ima li, ili nema, prekobrojnih radnika, ima li dovoljno kapitala da bi i radnici Borskog kombinata dobili akcije (navodno nema), da li je neophodno da i država ima svoj kontrolni paket akcija, što postojećom koncepcijom nije predviđeno.
Zamerke strategiji i nebrizi
Oštre zamerke vladinoj strategiji zvanično izriče Samostalni sindikat borske kompanije, a zvanično su se protiv ove strategije izjasnili i odbornici Bora i Majdanpeka. Na ovoj strani su i istaknuti stručnjaci, sadašnji i bivši rukovodioci i saradnici, Ninoslav Cvetanović, dr Milorad Grujić, akademik tehničkih nauka, dr Rodoljub Stanojlović, kao i bivši uspešni rukovodilac u borskom kombinatu i smederevskoj železari Svetislav Radivojević Cace.
Prva trojica su se oglasila stručnim radom koji će uskoro biti saopšten na tradicionalnom Međunarodnom savetovanju stručnjaka rudarstva i metalurgije u Boru. Oni kažu da vladina strategija nije dobra i da Vlada Srbije uopšte i nema odgovarajuću strategiju za industriju minerala u našoj zemlji. Zameraju vladi i što se u minule tri godine nije domaćinski odnosila prema borskom kombinatu i što nije iskorišćena izuzetno povoljna cena bakra na Londonskoj berzi (veća od devet hiljada dolara za tonu) za temeljniju obnovu dotrajale opreme i bolje poslovanje i bolji standard rudara i građana Bora i Majdanpeka. Izračunali su da je zbog takvog "nehajnog" odnosa države prema bivšem borskom gigantu bespovratno izgubljeno 400 miliona dolara čistog profita, na veliku štetu i kompanije i države.
Na istoj liniji sa pomenutim stručnjacima je i dr Milan Janić, profesor matematike na Tehničkom fakultetu u Boru. Ovaj poznati predstavnik ortodoksne linije socijalista u rudarskom gradu, i poslanik u tri saziva republičke i savezne skupštine, kategoričan je u stavu da bi država u predstojećoj privatizaciji morala da ima bar 40 odsto sopstvenih kontrolnih akcija. To je, veli, moguće, jer te akcije država može "da zaradi" po osnovu dugova koje borska kompanija ima prema državnim javnim preduzećima. Drugačije se, smatra Janić, neće moći sprečiti samovolja stranaca, budućih vlasnika, ni u odnosu prema radnicima, ni u odnosu prema ekologiji i zdravlju Borana.
Nema dovoljno "dobrovoljaca"
Da sve ne ide glatko, kako su to vladini predstavnici odredili, a na osnovu procene privatizacionih savetnika iz sveta, a bez konsultovanja borskih stručnjaka, vidljivo je i po izjašnjavanju "prekobrojnih" za uzimanje otpremnina. Bilo je predviđeno, zvaničnim oglasom, da izjašnjavanje bude završeno do 15. septembra, pa je potom produženo još sedam dana. Zvanično, u firmi koja se nudi na prodaju treba da ostane 4.693 radnika, gotovo dvostruko manje nego što ih je bilo pre tri godine, ali mnogi ne žele da budu "dobrovoljci". Aktuelno poslovodstvo kombinata ne uspeva da ih ubedi, a izvesno je da deluju i izjave iz "suprotnog tabora".
Posebno je kategoričan i "ratoboran" novi predsednik borske opštine Branislav Rankić, poslanik radikala u Skupštini Srbije. On kategorično tvrdi da je vrednost imovine Borskog kombinata bakra veća za pet puta nego što je zvanično procenjena. On je formirao i svoj stručni tim za procenu vrednosti, trenutne i dugoročne. Uskoro će taj tim izaći sa svojom procenom u javnost, a Rankić kaže da je već sada izvesno da će borski kombinat u narednih 15 godina poslovati izvrsno i da će moći da zaradi 2,2 milijarde dolara. A sada žele da ga prodaju u bescenje. Rankić sumnja u međunarodni konzorcijum privatizacionih savetnika. Kaže da su ti nazovieksperti samo "za jedno pre podne" procenili vrednost borske kompanije.
Rankić poziva i na otvorenu pobunu protiv "naopake strategije". On je ovih dana izjavio novinarima:
– Pokušaću da sprečim najveću pljačku u istoriji Srbije. Pozvaću građane da spreče ulazak novih gazda u krug RTB Bor, ako se ne izmeni ovakav model privatizacije...
Stojan Todorović
[objavljeno: 21.09.2006.]
