Izvor: B92, 21.Mar.2010, 04:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko para, toliko rada
Beograd -- O osam sati bez kafe i cigarete ne može se ni razmišljati. Ručak je obavezan, a teško je odoleti i izazovima koje nudi neograničeni pristup Internetu i telefonu
Na kraju, kako kažu podaci poslednjeg istraživanja Centra za produktivnost i Unije poslodavaca, radnici u Srbiji efektivno rade od tri do skoro sedam sati dnevno. Zaposleni sa primanjima kojima ne mogu da pokriju ni osnovne potrebe reći će i - previše.
Za gazde, poslodavce i menadžment >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovo je jedno od ključnih opravdanja što u poslovanju ne beleže dovoljan „plus". Stručnjaci, međutim, odgovaraju da efikasnost radnika u firmi zavisi pre svega od sposobnosti njihovih nadređenih da ih dobro organizuju.
Istražujući efektivan rad zaposlenih u Srbiji, Unija poslodavaca i Centar za produktivnost posmatrali su po šest preduzeća iz privatnog i javnog sektora. U svakom od njih meren je učinak zaposlenih u administraciji i radnika na terenu.
Najmanje su pružile, po njihovim nalazima, birokrate u državnoj službi. Oni efektivno rade svega tri i po sata. Istim zaduženjima zaposleni kod privatnika svakog dana posveti šest sati i 55 minuta pune pažnje. Radnici na terenu, čiji je poslodavac država, aktivno rade tri sata i 50 minuta dnevno, dok njihove kolege u privatnom sektoru bez odmora provedu sedam sati i 14 minuta.
Ekonomista Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna ispitivanja, napominje da učinak zaposlenih ne zavisi prevashodno od prirode vlasništva firme. "Ne mora da zavisi od toga da li je preduzeće državno ili privatno. Mi, međutim, imamo neefikasnu državu i administraciju, pa su i njeni zaposleni manje efikasni. U razvijenim ekonomijama, međutim, to nema nikakve veze, već i državne institucije uspešno posluju", objašnjava Đogović.
"S druge strane, imate mnogo privatnika čija preduzeća nisu uspešna. Da bi neko bio uspešan mora da ima dobar menadžment. Onaj koji je uspostavio dobru organizaciju i uspešnu komunikaciju svih nivoa. Bitna je opšta situacija u preduzeću i koliko zaposleni tu firmu doživljava kao svoju, a ne kao neki otuđeni deo", dodaje on.
Ne rade loše, ali su loše plaćeni
Sat 85 dinara
Potraga za motivima za predan rad nema nikakvog izgleda kod zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu u Srbiji. Kako ona iznosi svega 15.125 dinara, nije teško izračunati da sat rada vredi - 85,9 dinara. Naruku nam nimalo ne ide poređenje sa Slovenijom. Tamo je minimalna zarada 562 evra. Po satu rada to je - 3,19 evra, što je 319 dinara. Prosečna zarada u Srbiji u januaru je iznosila 29.929 dinara. Većina radnika za sat posla zaradila je 170 dinara.
Sindikati nemaju dileme - radnici u Srbiji ne rade loše, ali su loše plaćeni. Poslodavci koji ne štede na platama ne mogu se požaliti na učinak svojih zaposlenih. I obrnuto.
"Ne verujem u statističke podatke o efektivnom radu, jer ima i značajnijih oblasti za koje u Srbiji nema pravih pokazatelja", kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
"Efikasnost zaposlenih se poslednjih godina povećala. Razlog je jednostavan. Sve je više gazda, a novih radnih mesta sve manje. Ljudi strahuju da će ostati bez posla i rade više. Mi imamo drugi problem. Prosek starosti radnika u proizvodnim delatnostima je čak 48. Razlog je isti, nema novih radnih mesta. Srpski radnik nije neradnik, ali jeste nedovoljno plaćen. Socijalno-ekonomski savet nije prihvatio naš zahtev da se poveća minimalna zarada u Srbiji. Ona i dalje iznosi svega 15.125 dinara", dodaje ona.
Ponedeljkom se zagrevamo
Svima je jasno da odavno više ne stoji ni čuvena teza da Srbi samo praznuju. Dovoljno je pogledati broj državnih praznika u Srbiji i u inostranstvu i shvatiti da smo mi na začelju liste. U Srbiji se ne radi za tri državna i za dva verska praznika. Svako ima pravo da na posao ne dolazi još za slavu ili drugi verski praznik, ukoliko je pripadnih druge vere. Ubeležena su još tri državna praznika, ali su oni radni. Austrijanci obeležavaju čak 19 praznika, poslovično vredni Nemci 18, a Danci 17. Amerikanci praznuju 16 dana, a Italijani - 14.
Ma koliko bi direktori i vlasnici kompanija bili zadovoljni jedino kada njihovi zaposleni ne bi ni treptali, a kamoli ustajali sa mesta, psiholozi kažu da to ni u idealnim uslovima nije moguće. Sposobnost čoveka da bez prekida radi zavisi, između ostalog, i od prirode posla.
"Ne može se raditi osam sati bez prekida", kaže Vera Kondić, psiholog rada i dodaje da je "svakom radniku na početku dana potrebno zagrevanje. To je individualna stvar, ali uopšteno govoreći, najefektivniji deo dana je između 9 i 13 časova. Tada treba napraviti pauzu".
"Efikasnost tokom dana opada, ali pred kraj radnog vremena opet raste. To je takozvani završni elan. Motivacija raste jer se bliži kraj radnog dana. Isto važi i kada se posmatra nedelja. Ponedeljkom se zagrevamo, a najuspešniji smo sredom i četvrtkom. Zavisi i od organizacije posla. Efikasniji su zaposleni koji mogu sami da usklađuju i menjaju svoje aktivnosti. Oni bolje rade od onih koji ponavljaju istu radnju", kaže ona.
Država draža od Fijata
Polemike o vrednoći srpskih radnika pokrenuo je nedavni zahtev 20 zaposlenih u fabrici „Fijat automobili Srbija" da se vrate u državno preduzeće. Kako su sami priznali, nisu mogli da izdrže težak i naporan rad.
"Nije čudo što su to tražili. Da je trebalo da rade za 1.000 evra, izdržali bi taj napor", smatra Ranka Savić i dodaje da "sko je plata u Fijatu do 30.000 dinara, a u državnom preduzeću 22.000, onda to nije dovoljna stimulacija za toliki rad".
Ekonomista Saša Đogović veruje da je reč o starijim radnicima koje ne deli mnogo godina do penzije. "U poodmaklim su godinama i odgovara im zaleđina i podrška države. Potrebno je vremena da se uspostave radne navike, posle nekoliko decenija drugačije discipline. Stvaranje radnih navika je proces koji traje i zavisi i od investicija i edukacije samog menadžmenta i njegove sposobnosti da stvori dobru atmosferu u preduzeću", kaže on.
Većina ipak radi prekovremeno
Možda nisu potpuno efektivni svakog radnog sata, ali je činjenica da ubedljivo najveći broj građana Srbije radi više od 40 sati nedeljno - čak 2,26 miliona njih. To je pokazala anketa o radnoj snazi, koju je uradio Republički zavod za statistiku.
Do 40 sati nedeljno radi 323.786 ljudi. Međi njima ima i onih koji rade svega jedan sat nedeljno - 220. Od dva do četiri sata svake sedmice na poslu provede 4.547 građana, a do deset sati - 7.383. U ovoj grupaciji su najbrojniji oni koji rade od 30 do 39 sati nedeljno - 174.497.
Među radnicima koji rade prekovremeno najbrojnija je grupa koja radnu nedelju premaši za devet sati. Njih je 1,77 miliona. Zabrinjava, međutim, što nije zanemarljiv broj ni onih koji nedeljno provedu više od 60 sati radeći - 254.531.
"Naš veliki problem je što poslodavci izbegavaju plaćanje prekovremenog rada. Tu su posebno pogođeni radnici u trgovini. Oni moraju da dođu 40 minuta pre otvaranja radnje, a ostaju i dva sata kasnije da bi naslagali robu. Kao i u drugim situacijama, i ovde je teško izboriti se za poštovanje prava radnika. Zaposleni strahuju od otkaza i zato ne smeju ni da se bune", kaže Ranka Savić..
