Izvor: Politika, 19.Avg.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko koštaju činovničke otpremnine

Na osnovu prosečne statističke bruto zarade u javnom sektoru, samo na ime zakonskih otpremnina za 50.000 prekobrojnih u državnoj kasi bi moralo da se obezbedi 18 milijardi dinara, dok bi stimulativne državu koštale čak 42 milijarde dinara

Čak i ako bi Vlada Srbije na današnjoj sednici, demonstrirajući pred dolazak MMF-ove misije odlučnost da smanji troškove države, donela dekret da se otpusti svaki deseti javni službenik (bezmalo 50.000 od gotovo pola miliona ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaposlenih u javnom sektoru), ne bi bio rešen nijedan ovogodišnji problem.

Iako je ministarka Diana Dragutinović izračunala da bi se tako uštedeo više od jednog procenta BDP-a i mada je neosporno da je srpski javni sektor preglomazan i da ga treba reformisati i svesti na meru koju poreski obaveznici mogu da izdrže, njegovo smanjivanje bila bi pravno, finansijski i praktično nemoguća misija sa stanovišta ušteda u ovogodišnjem budžetu i državnim kasama.

Prosto je nemoguće da oni koji predlažu smanjivanje administracije (a ovih dana im se pridružila i pomenuta ministarka), kao rešenje za peglanje ovogodišnje budžetske neravnoteže, prenebregavaju činjenicu da je to neizvodljivo izvesti u narednih nekoliko meseci. A da ne govorimo da se samo time rupa u budžetu za 2009, koja se produbila na oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, ne može zatrpati.

Kad bi vlada, recimo, sutra u „Službenom glasniku” objavila odluku da se broj zaposlenih u javnom sektoru smanji za čak 50.000, gotovo nijedan od, prema podacima Ministarstva finansija, 440.282 javna službenika, republičkih, pokrajinskih i lokalnih činovnika koji primaju plate iz državnih kasa, profesora, lekara, sudija ne bi napustio državnu službu do kraja godine.

Jer, da bi neko bio otpušten može da dobije otkaz zato što ne radi kako valja, zato što se ogrešio o odredbe zakona o radu i javnim službenicima.

Međutim, ma koliko bile objektivne takve odluke poslodavca, podložne su preispitivanju, nakon žalbi, u upravnim i sudskim sporovima, koji umeju da potraju. Druga mogućnost jeste da se napravi spisak tehnoloških viškova (i u tom slučaju zaposleni nisu bez ikakvih prava na preispitivanje svake pojedinačne odluke).

Ali, ovom programu morala bi da prethodi detaljna, funkcionalna analiza za svaki državni organ, organizaciju, javnu službu, što je oko Nove godine predočio i nadležni ministar Milan Marković, napominjući da za to država nema novca i da bi za takav poduhvat morala da dobije podršku donatora.

Podsećanja radi, takva analiza urađena je svojevremeno, u vreme Đinđićeve vlade, samo za Ministarstvo zdravlja u sklopu donatorskim novcem podržanog projekta podrške unapređenju državne uprave. I da je moguće obaviti takvu analizu za sve delove javnog sektora za nekoliko meseci, svako od pretpostavljenih 50.000 prekobrojnih imao bi pravo na bar zakonsku otpremninu po Zakonu o radu kao i svi drugi zaposleni u Srbiji proglašeni tehnološkim viškom.

Međutim, ta sredstva nisu predviđena budžetom niti finansijskim planovima fondova, a rebalansom budžeta za bolja vremena odložen je i program podrške dobrovoljnog odlasku činovnika lokalnih samouprava. Za te namene originalnim budžetom bilo je predviđeno 1,2 milijarde dinara, kojima bi se pokrio deo otpremnina (dok bi stimulativni dodatak išao na na teret lokalnih budžeta) za oko 2.000 od procenjenih 8.000 zaposlenih koji su višak u lokalnoj administraciji.

Ako pođemo od statističkog podatka da je prosečna isplaćena bruto zarada u celom javnom sektoru za decembar 2008. godine iznosila 61.878 dinara, na ime zakonske otpremnine po prosečnom službeniku sa 20 godina radnog staža trebalo bi obezbediti 360.955 dinara, odnosno za 50.000 ljudi – ukupno 18.047.750.000 dinara, što je, poređenja radi, desetina ukupnih troškova za zaposlene u ovogodišnjem budžetu.

Da neko ne bi demantovao ovu računicu, valja napomenuti da smo u nedostatku podatka o prosečenoj tzv. bruto 1 zaradi za svaki organ i službu i svakog čoveka u poslednja tri meseca, koja služi za obračun zakonske otpremnine, uzeli bruto isplaćenu zaradu u decembru prošle godine (računajući i prevoz, minuli rad, kao i eventualne nagrade), jer ona još nije bila umanjena za 10 odsto, koliko se svakog meseca zbog štednje usred krize sada oduzima zaposlenima u državnoj administraciji koji imaju veće plate od 40.000 dinara.

Poređenja radi, bruto isplaćena zarada u junu ove godine u celom javnom sektoru iznosila je 54.291, u maju 54.112, a u aprilu 55.865 dinara.

Istina, za zaposlene mnogo bezbolniji i podsticajniji, ali i za državu skuplji bio bi dobrovoljni odlazak, uz stimulativni socijalni program, jer gotovo niko ne bi dobrovoljno otišao uz samo zakonsku otpremninu.

Ako bi se primenio model pred kraj prošle godine skrojen za lokalne službenike, po kome bi svako dobio fiksnih 550.000 dinara i još po 15.000 dinara za svaku godinu staža, za svakog od 50.000 pretpostavljenih prekobrojnih trebalo bi obezbediti startnih 27,5 milijardi dinara i još 15 milijardi (za 15.000 dinara za svaku od milion godina radnog staža, koliko bi zajedno imalo ovih 50.000 ljudi ako računamo da prosečno rade 20 godina). To bi bio ukupni trošak od 42,5 milijarde dinara.

Poređenja radi, reč je iznosu gotovo dvostruko većem od bruto mase za zarade u celom javnom sektoru (uključujući i javna preduzeća) isplaćene za jun ove godine. Toliko bi država iz budžeta i drugih kasa trebalo da obezbedi u oktobarskom rebalansu ovogodišnjih budžeta ili u budžetu i finansijskim planovima fondova za 2010, kako bi u narednoj godini platne spiskove skratila za 50.000 imena.

Taj novac, bez donatorske ili pomoći međunarodnih finansijskih organizacija, teško bi obezbedila. Pitanje je samo zašto to Vlada Srbije nije obavila ranije. Jer, ako nas novinarsko pamćenje služi, norveška vlada je svojevremeno nudila finansijsku podršku za smanjivanje čiste državne administracije – zaposlenih u državnim organima i organizacijama kroz dobrovoljni odlazak.

-----------------------------------------------------------

Trošak i posle otkaza

Otpuštanjem 50.000 javnih službenika, iako je, kako saznajemo, intencija da upravu napuste oni od pet do 20 godina radnog staža, koji bi nešto i mogli da urade sa svojim otpremninama, bar polovina bi ponovo bila na državnom teretu.

Njih bar 25.000 bi, dok se ne snađe, bilo na listi štićenika Nacionalne službe za zapošljavanje. A poslednja prosečna bruto isplaćena mesečna naknada za mart iznosila je 23.436 dinara. Ako bi se samo polovina prekobrojnih javnih službenika zadržala na spisku nezaposlenih, oni bi mesečno koštali državu 585.900.000 dinara.

Istina, deo tog iznosa vratio bi se državi, odnosno fondovima socijalnog osiguranja. Takođe, mnogi bi mogli da se obrate državi i za jednokratnu pomoć za pokretanje privatnog biznisa. Prilikom izračunavanja troška ovog poduhvata valja voditi računa i o tome da bi neke porodice javnih službenika, iako sa otpremninom u džepu, ostale bez prihoda ili sa prihodima koji bi im bili ulaznica za neku vrstu socijalne pomoći.

Vesna Jeličić

(Sutra: Manje činovnika, manji trošak)

[objavljeno: 20/08/2009]

Nastavak na Politika...