Izvor: Politika, 26.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko košta diploma
Da li roditelji "ćute i trpe" plaćajući visoke dažbine privatnim školama
O kakvoj konkurenciji među fakultetima je reč ako se ista grupa profesora šeta od jednog fakulteta do drugog zarad dobrih plata? Otkuda tek stasalim visokoškolskim ustanovama novac kojim mogu da obezbede vrhunske predavače? Upisne kvote su ogromne, školarine takođe, pa se tako od roditelja otimaju pare, a oni trpe i plaćaju samo da im dete dobije kakav-takav papir – rekao nam je jedan zabrinuti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << roditelj.
Nebojša Savić, dekan FEFA, ne vidi ništa loše u velikom broju visokoškolskih institucija.
– Razvija se konkurencija i to je dobro. Takođe, mladima se pruža mogućnost da biraju između sve većeg broja fakulteta u zemlji, a ne da putuju u inostranstvo. Već smo dosta izgubili kvalitetnih mladih i školovanih ljudi – kaže Savić. – Da li je neki fakultet kvalitetan ili ne, pokazaće tržište. Međutim, državi valja da razmisli gde ćemo sa tom decom. Šta nekom vredi diploma ako ne može da se zaposli. A deca često ne biraju više ili visoke škole prema sposobnostima i afinitetu, već najčešće logikom "ova škola mi je blizu" ili "ovaj fakultet je upisao najveći broj đaka iz mog odeljenja".
Državni su skuplji
Ljiljana Domazet je direktor razvoja Fakulteta informacionih tehnologija, osnovanog prošle godine. Već na početku razgovora napominje da Fakultet "nije zamišljen kao dobar biznis, jer je reč o malim grupama studenata kojima se može pružiti kvalitet u nastavi". Informacione tehnologije, grafički dizajn i operacioni menadžment su tri smera koji se mogu pohađati kao tradicionalne studije, ali i završiti i preko Interneta, s tim što je prvi vid studiranja košta 3.000, a drtugi 1.500 evra.
– U zemlji je malo školovanih informatičara, a za tu oblast pojedinac mora imati strast. Zavisi i šta studenti očekuju od ovog fakulteta, ali sam sigurna da ovde nijedno dete neće da zaluta. Predavanja se ne odvijaju preko mikrofona, već u malim, moderno opremljenim kabinetima – veli Ljiljana Domazet.
Jovana Stanišljević, zadužena za odnose s medijima "Megatrenda", jednog od najstarijih privatnih univerziteta, postoji 16 godina, kaže da su svi profesori ovde u stalnom radnom odnosu.
– Školarine na ovom univerzitetu najpovoljnije, te da su i neki državni fakulteti skuplji – napominje Stanišljević. – Imamo devet fakulteta i tri više škole. Upis košta 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, upis treće godine 900, a četvrte 800 evra. Studenti imaju moderno opremljene kabinete i laboratorije, dobijaju set knjiga u elektronskom izdanju, pa je stoga jasno gde novac odlazi.
Plate nastavnika
Fakultet za uslužni biznis, skraćeno Fabus, osnovan je 2002. godine u Sremskoj Kamenici. Jedan od osnivača i vlasnika je direktor Novosadskog sajma dr Aleksandar Andrejević, a fakultet školuje menadžere iz oblasti finansijskih usluga, javnih usluga i turizma, sporta i rekreacije. Gordanom Brljak, izvršni direktor kaže da je osnovne studije, koje koštaju 1.350 evra, upisalo 2.000 studenata, a postdiplomske, za koje ne zna tačnu školarinu, takođe mnogo studenata. Naša sagovornica ne želi da otkriva ni prosečnu platu nastavnog kadra, jer je to "poslovna tajna", ali plate "nisu loše".
– Nadležne službe su nas vrlo savesno kontrolisale, ali su uvidele kadrovski i tehnički veoma opremljen fakultet. Imamo 120 predavača, a deci prepuštamo da li će obavezan fond od 30 časova odslušati u svom mestu ili u matičnoj zgradi. Konsultativni centri u Vranju, Valjevu, Šapcu, Odžacima, jedno vreme i u Štrpcu, približavaju fakultet studentima i olakšavaju komunikacija sa profesorima. Privatni fakulteti stalno moraju da se dokazuju, dok državne neko čuva. Ako hoćemo da zadržimo studente, jasno je da to možemo samo kvalitetom – naglašava Brljak.
Dr Ivica Nikolić, koordinator "Fabusa u Odžacima, kaže da je na državnim fakultetima plata oko 40.000 dinara, a na privatnim oko 1.000 evra. On tvrdi da se "varaju oni koji misle da će plaćajući redovno školarinu završiti godinu". Jer, na ovom univerzitetu, kaže Nikolić, predaju poznata imena, poput Borka Krstića, dekana niškog Ekonomskog fakulteta, ili Aleksandra Gračanca, direktora Akcijskog fonda Srbije.
-----------------------------------------------------------
Poslodavcima milije "državne diplome"
Koliko su traženi menadžerski kadrovi sa privatnih viših i visokih škola, odnosno koliko dugo čekaju na posao?
– Sve ih je više na birou. Dešava se da mnoge velike i ugledne firme, državna preduzeća, naglašavaju da traže menadžera prodaje ili internacionalnog biznisa "isključivo sa nekog državnog fakulteta". Potreba za stručnjacima novih profila, kojih ima mahom na privatnim fakultetima, zaista je mala. Poslodavcima nudimo svršene studente sa dipoloma državnih i privatnih fakulteta. Oni sa privatnih, za sada, lošije prolaze – kaže Božena Milivojević, šef Odseka za posredovanje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje beogradske opštine Stari grad, koja neposredno radi sa kadrovima.
Snežana Bogdanović
[objavljeno: 26.10.2006.]
