Izvor: Mondo, 09.Feb.2018, 14:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko sve tuži Srbiju, i koliko će nas to koštati

Pred međunarodnim arbitražama trenutno vode se četiri postupka u kojima je tužena Republika Srbija. U tri spora se zna iznos tražene odštete, u jednom još vagaju.

Foto: MONDO - Mario Milojević

U tri spora postavljeni su osnovni tužbeni zahtevi, i oni iznose oko 179 miliona evra. U jednom sporu tužioci još nisu opredelili visinu svog potraživanja, rečeno je danas agenciji Beta u Državnom pravobranilaštvu Srbije.

"Na osnovu dosadašnje prakse ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << može preciznošću komentarisati ishod arbitraža", naveli su u Državnom pravobranilaštvu, mada je utisak u javnosti da Srbija redovno gubi međunarodne arbitraže u slučajevima kada je tužena strana.

To je potvrdio i aktuelni slučaj RTV Bor, gde je država Srbija na kraju morala da pristane na isplatu dela potraživanja grčke kompaije Mitiliones.

Osnov za podnošenje tužbi su bilateralni ugovori koje je Republika Srbija, odnosno njeni pravni prethodnici, zaključila sa drugim državama o zaštiti i podsticaju investicija.

"Grčki Mitilineos povlači tužbu protiv RTB Bor"

Kao tužioci su se pojavljivali strani investitori koji su smatrali da su im ugrožena ili povređena prava garantovana bilateralnim ugovorima o zaštiti i podsticaju ulaganja, po osnovu čega su tražili pored povraćaja investiranih sredstava i naknadu štete sa kamatama i troškovima postupka, naveli su u Državnom pravobranilaštvu.

Od 2013. godine do sada je okončano šest arbitražnih sporova u kojima je ukupno od Srbije potraživano oko 244 miliona evra po osnovu glavnog potraživanja, a Srbija je uspela u tim sporovima da ospori osnovanost tužbenih zahteva za preko 200 miliona evra.

"Nadležnost našeg organa je da, pored zastupanja, preventivno ukaže na odredbe ugovora koji ugrožavaju interese Republike Srbije. Iz tog razloga Vlada Srbije formirala je posebno telo koje čini Savet ministara kako bi se uz adekvatno pravno savetovanje donosile najbolje odluke u interesu države i kako bi se unificirao stav državnih organa prilikom ugovaranja nadležnosti arbitraža i primena materijalnog prava", istakli su u Državnom pravobranilaštvu.

AH, TO AGLOSAKSONSKO PRAVO

Kako je objašnjeno, zakoni i pravosudni sistemi se između država razlikuju, zbog čega pravosudni sistem Srbije, koji pripada kontinentalnom pravnom sistemu, nije u skladu anglosaksonskim pravnim sistemom koji ima drugačija pravila, pa je ugovaranje arbitraža u anglosaksonskom pravosudnom sistemu nepovoljno za državu i privredu Srbije kao stranke u arbitražnom postupku.

Državno pravobranilaštvo zastupa takav stav na osnovu dosadašnje prakse koja je pokazala da ugovaranje arbitraža u anglosaksonskom pravnom sistemu nije bilo povoljno za državu i njene organe u tim arbitražnim postupcima.

Na logično pitanje zašto se onda pristaje da se u ugovoru kao nadležna označi "anglosaksonska" arbitraža, ostaje zasad bez odgovora.

Nastavak na Mondo...