Izvor: B92, 18.Okt.2010, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko dobija subvencionisane kredite?

Beograd -- Fabrika šinskih vozila Goša - ŽOS Trnava samo je jedno od preduzeća u kojem država nije dobro kontrolisala trošenje novca iz subvencionisanih kredita.

Samo u prošloj godini, država je za subvencionisanje kamata na kredite koje su podizala preduzeća (najčešće za likvidnost ili za realizaciju velikih poslova), izdvojila oko 55 miliona evra, dok su banke plasirale 1,1 milijardu evra.

Prema oceni nekih od privrednika, ali i dela stručne javnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mnogo je propusta u proceduri dodeljivanja, ali i kontrole trošenja tih sredstava.

"Država nije imala jasan plan kome bi trebalo dodeliti podsticajna ili subvencionisana sredstva, pa je taj posao uglavno završavan preko ministara. Zbog toga je sve pomalo ličilo na preduzbornu kampanju, u kojoj su pojedini ministri obilazili Srbiju i na osnovu ličnog utiska šta kome treba, obećavali privrednicima pomoć”, smatra Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Takav način raspodele državnog novca, objašnjava on, dovodi u pitanje princip jednakosti privrednika na tržištu, s obzirom na to da nije svako mogao pod istim uslovima da koristi tu pomoć.

"Nedopustivo je da još uvek postoje „naši i njihovi", odnosno lista podobnih firmi ili privrednika koji kasnije učestvuju u stranačkom lobiranju. Ta lista se već dugo u Srbiji sastavlja po stranačkim ili nekim drugim, takođe netransparentnim kriterijumima”, smatra Savić.

Kontrola broja zaposlenih

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je zajedno sa Fondom za razvoj zadužena da proverava da li su firme koje su koristile subvencionisane kredite zadržale postojeći broj zaposlenih, što je bio jedan od uslova za ostvarivanje prava na subvencije, od ukupno 10.818 kontrola korisnika tih sredstava, neopravdano smanjenje broja zaposlenih utvrđeno je kod 319 korisnika pozajmica. Zbog takvog ponašanja, korisnici kredita moraće da vrate subvencije, odnosno da plate kamatu u ponom iznosu.

On tvrdi da je sporna i kontrola korišćenja državne pomoći, jer „niti se sprovodi kako bi trebalo, niti je iko izračunao koji su efekti tako dodeljenih sredstava".

Potvrda za to su raniji izveštaji banaka o načinu korišćenja kredita za kupovinu domaćih roba, gde je država građanima subvencionisala oko 30 odsto kamate. Ispostavilo se, podseća Savić, da je više od 90 odsto tih pozajmica korišćen u druge svrhe, a najveći deo novca iskorišćen je za kupovinu evra i njihovo oročavanje.

„Kada je reč o novcu koji je iz državne kase dodeljen privredi, tu je kontrola uglavnom bila formalna i oslanjala se na izveštaje koje su o svojim obavezama dostavljala sama preduzeća", kaže Savić.

Iako odrednice „opravdano" ili „neopravdano" nisu sadržaj Uredbe kojom se reguliše način i uslovi dodele kredita, jer je predviđeno samo da se broj radnika ne može smanjivati u odnosu na broj registrovan u poslednjem kvartalu 2008. godine, to nije jedina zamerka koja se može uputiti sistemu kontrole trošenja državnog novca.

Zloupotrebe u Goši ŽOS Trnava

Jedan od drastičnih primera „previda" u kontroli napravljen je kod Fabrika šinskih vozila Goša - ŽOS Trnava iz Smederevske Palanke, koja je koristila četiri miliona evra kredita (sa subvencionisanom kamatom) za likvidnost i finansiranje obrtnih sredstava.

Kontrolom je utvrđeno da je broj zaposlenih u toj fabrici smanjen, ali je navedeno da je to „iz opravdanih razloga jer je reč o sedam radnika koji su bili angažovani na određeno vreme". U praksi to, međutim, izgleda drugačije.

Sudeći prema zvaničnim podacima iz godišnjeg finansijskog izveštaja, ta fabrika je 2008. godinu završila sa 930 radnika, a prošlu, u kojoj je koristila državnu pomoć, sa 755 zaposlenih. Prema svedočenju radnika Goše, sredinom prošle godine urađena je nova sistematizacija radnih mesta, u kojoj je oko 20-ak zaposlenih smešteno u Odeljenje za podršku razvojnim programima,

Posle kolektivnog godišnjeg odmora, većina tih radnika upućena je na neplaćeno odsustvo a zatim su usledili, ili sporazumni raskidi radnog odnosa ili otkazi, uz otpremnine za koje većina radnika ne zna kako su i po kom kriterijumu obračunate.

Neki od otpuštenih radnika pokrenuli su radni spor pred Osnovnim sudom u Smederevskoj Palanci, a jedna grupa podnela je i krivičnu prijavu u kojoj navode i druge zloupotrebe poslovodstva ove fabrike.

Tako se pominje da je fabrika šinskih vozila, koju je 2007, na aukciji, kupila slovačka firma ŽOS, u junu prošle godine, preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, bez tendera dobila posao remonta 44 vagona „težak" više od 200 miliona dinara, pod uslovom da u narednih šest meseci ne otpušta, niti da šalje na prinudne odmore, zaposlene.

Upravo u tom periodu iz firme je otpuštena „grupa za razvoj", a navodi se i da je od planiranog broja vagona, remontovano samo 24. Pri tom, iako je trebalo da u nabavci materijala prednost imaju domaće firme, Krušik je stao kratkih rukava, jer su u remontovane vagone, tvrde zaposleni, ugrađene polovne baterije iz Slovačke.

„Ako budemo morali, vratićemo subvencije, ali to će se opet prevaliti preko leđa radnika" kratko je prokometarisao primedbe radnika jedan od direktora preduzeća.

Pratite specijal: NIS na berzi

Nastavak na B92...