Izvor: Politika, 17.Sep.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će da plati recesiju
Kakvi su rezultat upoređivanja ekonomske politike Ronalda Regana i Baraka Obame. – Vol strit će minimizirati troškove alokacije kapitala koje je Obama povećao. – Ekonomija Srbije ne može da se popravi kroz subvencije neefikasnim firmama
Recesija bi u Americi već prošla da se država nije umešala i počela da spasava kompanije i banke koje su sebe dovele do propasti lošim odlukama svojih menadžera. Američke firme trenutno „sede” na tri triliona dolara i neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ih investiraju jer su im nepoznata pravila igre i jer se plaše neizvesnosti, kaže Svetozar Stiv Pejović, profesor emeritus A&MUniverziteta u Teksasu i Univerzitetu Donja Gorica u Podgorici čijim studentima je pre nekoliko dana držao predavanje o „stanju kapitalizma”, socijalnoj pravdi, američkom predsedniku...
Da li je uzrok krize i recesije ujedno i dokaz da je kapitalizam propao?
Recesije su potpuno normalna i prirodna pojava u kapitalizmu. Razlog je vrlo jednostavan, postoji period rasta, progresa, investiranja. U tom periodu napravi se dosta grešaka i dođe vreme kad kukolj mora da se izbaci iz žita. To se zove recesija.
Je li razlog i ove recesije greška u vreme progresa?
Da. Greška je bila u tome što se investiralo u vreme velike konjunkture pa se činilo da će budućnost biti bolja od očekivanja. Ta očekivanja stvorila su ambijent u kome su se pravile riskantne investicije. A onda je došao momenat da balon pukne.
Recesije je najbolje ostaviti na miru. Sve recesije imaju zajednički imenitelj – završe se. Dakle, treba ih pustiti da se završe.
Da li to znači da sve ove mere koje su do sada preduzimane nisu bile potrebne?
Da, nisu bile potrebne.
Kad se desi recesija, postoji trošak koji u prvom momentu snose ljudi koji su recimo loše investirali. Taj trošak se već dogodio i više ne može da se izbegne. Ali, mora da se zna ko će da snosi taj trošak. Političari tu imaju obično lošu ideju. Umesto da trošak plate oni koji su ga napravili, greške plaćaju ga svi poreski obveznici. Političari smatraju da je to lakše i da tako mogu da se spasu firme. To je greška jer one firme koje nisu efikasne ne treba da se spasavaju.
Mislite da je neke banke u Americi trebalo pustiti da propadnu?
Sve. Kada je Ronald Regan bio predsednik propale su sve poštanske štedionice a on nije ništa učinio da ih spase. Svi su izgubili osim depozitora jer su oni imali osiguranje. Ali, akcionari su sve izgubili. U Teksasu 1986. godine nismo više imali nijednu teksasku banku, sve su krahirale, niko nije hteo da ih sačuva. Došle su banke iz drugih država i sada je sve u redu.
Koliko je tačna teza da je Obama nasledio ekonomiju od Buša u gorem stanju nego Regan od Kartera?
To je velika neistina.
Ali, pogledajmo šta su bile alternative, odnosno kako je Regan reagovao na recesiju a kako Obama. Regan je smanjio socijalne izdatke, smanjio domaću potrošnju, skresao je marginalne takse sa 70 na 24 odsto i za dve i po godine interesna stopa spala je sa 20 na pet odsto, nezaposlenost sa 12 na pet odsto, inflacija sa 10 na tri odsto a stopa rasta treće godine njegove vladavine bila je osam odsto.
Obama je dve i po godine na vlasti a rezultati su mu sledeći: nezaposlenost se povećala sa osam na 9,6 odsto, rast je ostao isti, inflacija se polako pojavljuje a interesne stope rastu. Obama nije skresao takse, on je jednostavno podigao državnu potrošnju, pozajmio je novac i za godinu i po dana povećao američki nacionalni dug više nego što je to njegov prethodnik Buš uradio za osam godina.
Šta je bio razlog da se država umeša u spasavanje banaka i borbu protiv recesije?
Obama je upotrebio recesiju da bi sproveo zakone kojima se menjaju pravila igre i odnosi unutar američke federacije. Zbog toga ga je oko 30 američkih država tužilo Ustavnom sudu.
Amerika i EU koriste dva modela za izlazak iz krize. U SAD je to nastavak ekonomskih stimulansa države posrnulim firmama...
Nije to američki, to je Obamin model.
... a u EU se koristi model fiskalne konsolidacije?
To je bila Reganova ekonomska politika. Evropa sada preuzima Reganov model. Gospođa Merkel zna šta radi.
Hoćete da kažete da Angela Merkel liči na Ronalda Regana?
Čula je za njega više nego drugi evropski lideri.
Kakve će biti posledice modela koji kreira Barak Obama?
Gubitak na izborima.
Ali, i ako izgubi na izborima, ostaće njegove reforme za koje Vi tvrdite da predstavljaju suštinsku promenu sistema i pravila igre u Americi?
U novembru će izgubiti većinu koju je imao u Kongresu i biće u pat-poziciji do izbora tako da mu ni jedan zakon više neće proći. Republikanci će blokirati dalje promene pravila igre u Americi.
A nametanje pravila u Vol stritu?
To je prošlo kao deo regulacije. Biće teško da se taj zakon anulira kada republikanci dobiju većinu u Kongresu jer i ako izglasaju da se taj zakon ukine, predsednik je poslednja instanca koja to treba da potpiše.
Ono što je Obama uradio, mi u ekonomiji zovemo trošak koji se desio. On je podigao troškove alokacije kapitala, ali će Vol strit naći načina da to minimizira.
Neki su to ponašanje opisali kao ulazak slona u staklarsku radnju, a ja kažem da je to učinak komarca u nudističkoj koloniji.
Obama je dao novac „Dženeral motorsu” ali koliko znam ta kompanija je državi već vratila sve pozajmljene pare. Kompanije koje su dobile državnu pomoć žure da ga vrate kako više ne bi bile pod državnom kapom.
U ovom trenutku američke kompanije drže na računima tri triliona dolara u gotovini i ne žele da investiraju jer ne znaju kakve će mere Obama da donese. To je neizvesnost koja je pogubna za ekonomiju. Kompanije sede na ogromnim parama koje bi sutra mogle da zaposle sve nezaposlene. Kad bi kompanije imale jasna i stabilna pravila igre, recesija u Americi bi već bila gotova. Mi to plaćamo, recesija u Americi traje duže nego što bi trebalo. Da se ništa nije radilo, recesija bi trajala kraće a bila bi skuplja. Trošak bi bio koncentrisan na jednu grupu ljudi koja je skrivila recesiju.
U Srbiji postoji mišljenje da treba kopirati Baraka Obamu s podsticanjem ekonomskog rasta i pomoći firmama da izađu iz recesije?
Moje je pitanje da li srpski političari žele da izgube sledeće izbore. Znam da je u Srbiji drugačije jer postoji kult zavisnosti od države i nisam siguran da će vaši političari zbog takvog ponašanja biti kažnjeni na izborima.
Ali ekonomija Srbije ne može da se popravi kroz subvencije neefikasnim firmama.
Možda će neka firma posle subvencija postati efikasna?
Kada, koliko dugo pojedine firme u Srbiji država subvencionira a one još nisu efikasne.
Ako se trošak prenese na ljude koji nisu učestvovali u donošenju odluka koje su stvorile taj trošak, onda nastaje dugoročan ekonomski problem jer deo ljudi izgubi podstrek da pažljivo investiraju d drugi deo ljudi koji su vrlo pažljivi u investiranju otići će negde drugde.
Iluzija je da država treba da podiže privredni rast.
Zašto?
Zato što država ne stvara vrednost, ona može samo da prenosi vrednost s jednog na drugog. Vrednost stvaraju firme, samo privatni sektor može da stvori vrednost.
Ali mnoga propala preduzeća država je osposobila da rade ulažući novac u njih?
Da je to što proizvodi ta firma profitabilno ne bi trebala država da ga preuzima nego bi to uzeo neki privatnik.
Država u Srbiji kaže da je globalna kriza i da zato nema dovoljno privatnog kapitala da ulaže u srpska preduzeća?
Koliko je se sećam pre tri godine nije bila globalna ekonomska kriza, a u Srbiji isto nije bilo investitora.
Miša Brkić
objavljeno: 18/09/2010
