Izvor: Blic, 21.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Knjaz Miloš' ne prodavati
'Knjaz Miloš' ne prodavati
Privatizacija je pljačka i to, prema nekim istraživanjima, misli oko 80 odsto građana. O tome svedoči i izjava jednog našeg neoliberalnog teoretičara, inače ljubitelja 'reformatora', koji je rekao: 'Model je dobar, ali ne daje rezultate.'
Ovako dosadašnji tok privatizacije ocenjuje nekadašnji prvi privatni bankar u Srbiji, ekonomski ekspert Branko Dragaš. Podsećajući da su sve tri srpske cementare prodate za 138,9 miliona dolara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a da smo pre sedam godina samo za cementaru u Beočinu mogli dobiti više od 140 miliona, Dragaš kaže da je privatizacijom cementna industrija Srbije u potpunosti monopolizovana, a slično se dogodilo i sa privatizacijom šećerana.
- Model je pogrešan, jer za cilj ima da oni koji su bogatstvo stekli za vreme despota postanu još bogatiji. Kao posledicu postaćemo kastinsko društvo, Srbiju kojom će upravljati najviše desetak familija. Zbog toga ovakvu privatizaciju treba odmah zaustaviti - kaže Dragaš ističući da je od posebnog značaja da se prestane s prodajom strateških preduzeća poput 'Knjaz Miloša'. Komentarišući glasine da je 11 odsto akcija 'Knjaza' u vlasništvu penzionera, posredstvom nepoznate brokerske kuće 'Emision' koja ima prostorije u aranđelovačkom hotelu 'Izvor', već kupio vladin favorit, američka 'Koka-kola', Dragaš kaže:
- 'Knjaz Miloš' se ne sme prodavati jer je reč o strateškom proizvodu. Prema istraživanjima UN 2025. godine dve trećine čovečanstva imaće problema s nestašicom pijaće vode. A mi smo bez razmišljanja 'Palanački kiseljak' prodali 'Kolinskoj' - kaže Dragaš.
- Umesto 'Koka-kole', 41,2 odsto akcija 'Knjaza' koje su u vlasništvu Akcijskog fonda, odnosno države, a koje vrede oko 20 miliona dolara, treba da otkupe građani Srbije. Na primer, milion građana po 20 dolara. I taj novac ne treba da ide u budžet, jer nije svrha privatizacije popunjavanje budžeta, već u posebnu banku za razvoj koja bi kreditirala mala i srednja preduzeća - objašnjava Dragaš naglašavajući da je slučaj 'Knjaz Miloša' prekretnica gde treba pojačati pritisak javnosti da se zaustavi nakaradna i prljava privatizacija. Kao jedan od najfrapantnijih primera Dragaš navodi slučaj 'Jafe' iz Crvenke, jednog od najpoznatijih srpskih brendova koji se našao na udaru svemoćne 'Delte'.
- Sve do 28. decembra prošle godine radnici 'Jafe' posedovali su 71,5 odsto akcija, a ostatak je u vlasništvu države. A onda, kako se to obično radi, uoči Nove godine, uz odobrenje direktora koje je dato bez znanja radnika, 'Delta broker' prodaje 'Delta holdingu' devet odsto akcija po ceni od 8.440 dinara po akciji. Suočeni sa izazovom da za kratko vreme zarade 20-30 hiljada evra, radnici posle Božića počinju pravu trku za prodaju akcija posredstvom 'Delta broker'. Međutim, na prvoj aukciji niko se ne pojavljuje, pa ni 'Delta broker', pa cena pada za 20 odsto. Isto se dešava i na drugoj i trećoj aukciji. Tek na četvrtoj aukciji, uz pomoć kredita 'Delta banke', 'Delta holding' kupuje radničke akcije, ali po ceni od 5.100 dinara. Sa 48,42 odsto akcija 'Delta' je danas većinski vlasnik 'Jafe', 23,08 odsto akcija je ostalo u posedu radnika, dok je država zadržala svoj deo. Firma koja nikada nije imala zalihe i u kojoj je prosek plata iznosio 37.000 dinara, odjednom postaje nelikvidna, fond za plate biva prepolovljen i isplata zarada po prvi put kasni - objašnjava Dragaš i, kao vrhunac ove mahinacije, navodi ponašanje 'Deltinih' brokera koji su akcije radnika prodavali po nižoj ceni iako za to nisu imali odobrenja vlasnika akcija, a što je suprotno osnovnim pravilima berzanskog trgovanja. B.Krivokapić
